Nafta oko 77 dolara, ka nedeljnom padu od oko osam odsto

Cena sirove nafte iznosi oko 77 dolara za barel, što na nedeljnom nivou znači pad od oko 8 odsto, prvi izrazitiji pad posle nekoliko nedelja u kojima je strah od eskalacije na Bliskom istoku gurao kotacije iznad 80 dolara. Brent se zadržao oko 80 dolara, dok je američki WTI do ponedeljka skliznuo ka 75 dolara. Smer kretanja je jasan: tržište cenu rizika polako otpisuje.

Razlog je geopolitički, ne fundamentalni. Posle primirja između Izraela i Hezbolaha i okvira za smirivanje odnosa Vašingtona i Teherana, premija na rizik koju su trgovci ugradili u svaki barel počela je da se topi. Ta premija nije bila vezana za stvarni manjak nafte, nego za mogućnost prekida isporuka kroz Ormuski moreuz, tačku kroz koju prolazi blizu petine svetske ponude nafte. Kada se verovatnoća prekida smanji, premija nestaje brže nego što je nastala.

Šta je konkretno otključalo silazni pritisak na cenu?

Dva poteza dala su tržištu signal da se logistika vraća u normalu. Američki CENTCOM ukinuo je ograničenja saobraćaja ka iranskim lukama i obalnim vodama, čime je deo plovidbe koji je bio u stanju pripravnosti dobio zeleno svetlo. Paralelno, Teheran je najavio obavezno osiguranje za brodove koji prolaze kroz moreuz, što je administrativni potez koji, koliko god podiže troškove armatorima, takođe signalizira da Iran računa na nastavak komercijalnog saobraćaja, a ne na njegovo zatvaranje.

Treba zadržati meru. Vode oko Omana ostaju na listi visokorizičnih pomorskih zona, pa rizik nije nestao, samo je precenjen na niži nivo. Premije osiguranja za rute kroz Persijski zaliv obično reaguju sa zakašnjenjem, tako da deo troška tek treba da se prelije na krajnju cenu prevoza. Za sada, međutim, dominira interpretacija da je najgori scenario, fizički prekid protoka kroz Ormuz, skinut sa stola.

Ko oseća razliku od osam odsto?

Pad od oko 8 odsto na nedeljnom nivou nije apstrakcija. Za neto uvoznike energenata, među kojima je i Srbija, niža svetska cena sirove nafte vremenom se preliva u nabavne troškove rafinerija i, sa odlaganjem, u maloprodajne cene goriva. Efekat nije trenutan: domaće pumpne cene zavise i od kursa dinara prema dolaru, akciza i marži, pa pad na berzi ne znači automatski jeftiniji rezervoar već iste nedelje.

Na drugoj strani su proizvođači. Za zemlje OPEK plus, niža cena znači manji prihod po barelu i pritisak na fiskalne projekcije koje su mnoge od njih gradile na pretpostavci da će cena ostati iznad 80 dolara. Ako se silazni trend nastavi, otvara se pitanje da li kartel reaguje korekcijom kvota, što bi bio prvi pravi test koliko je ovo smirivanje trajno, a koliko samo predah.

Kratkoročno, tržište je odlučilo da veruje u deeskalaciju. Ostaje pitanje koje vredi pratiti narednih nedelja: da li je povratak na 77 dolara početak stabilizacije, ili samo zatišje pre nego što neka nova vest sa Bliskog istoka ponovo ubaci premiju na rizik u cenu vašeg goriva?