Svetska banka: rast bi mogao da padne na 1,3 odsto
Svetska banka upozorava da bi globalni rast u 2026. u najgorem scenariju mogao da padne na 1,3 odsto, uz inflaciju od 4,5 odsto, ako se sukob SAD i Irana produži i poremeti Ormuški moreuz.
- Svetska banka projektuje da bi globalni rast u 2026. u najgorem scenariju pao na 1,3 odsto, sa ranije očekivanih 2,9 odsto.
- Globalna inflacija bi u istom scenariju mogla da skoči na 4,5 odsto.
- Glavni ekonomista banke Indermit Gil ocenjuje da je scenario sukoba SAD i Irana od šest meseci ili duže sada realan.
- Najveća pretnja energetskim tržištima je poremećaj u Ormuškom moreuzu.
Globalni ekonomski rast u 2026. mogao bi da se prepolovi i padne na svega 1,3 odsto, sa ranije projektovanih 2,9 odsto, ako se oružani sukob Sjedinjenih Država i Irana produži i poremeti isporuke nafte kroz Ormuški moreuz. To je najgori scenario iz modela Svetske banke, koji istovremeno predviđa skok globalne inflacije na 4,5 odsto.
Reč je o pesimističnoj grani projekcije koja je proistekla iz junskog izveštaja banke. Taj izveštaj modelirao je više ishoda, od blagog usporavanja do dubokog poremećaja, u zavisnosti od toga koliko dugo traje eskalacija na Bliskom istoku i koliko snažno pogađa tržište energenata.
Zašto bi Ormuz mogao da obori ceo svetski rast?
Ormuški moreuz je uska pomorska ruta kroz koju prolazi znatan deo svetske trgovine naftom. Glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil naveo je da je scenario dugotrajnog sukoba, u trajanju od šest meseci ili duže, sada realan, a ne samo teoretska mogućnost. U takvom okruženju poremećaj isporuka kroz Ormuz predstavlja najveću pretnju energetskim tržištima.
Mehanizam je poznat iz ranijih naftnih šokova. Kada ponuda nafte naglo opadne, cena barela raste, a viši troškovi energije prelivaju se na transport, proizvodnju i hranu. Rezultat je istovremeni udar na rast i na inflaciju, kombinacija koja centralnim bankama ostavlja malo prostora za manevar. Ako podignu kamatne stope da obuzdaju cene, dodatno guše privredu koja već usporava.
Za privrede zavisne od uvoza energije, među kojima je i Srbija, viša cena nafte znači veći uvozni račun, pritisak na kurs i skuplje gorivo na pumpama. Inflacija od 4,5 odsto na globalnom nivou ne bi ostala izolovana na tržištima nafte, već bi se osetila u širokom spektru potrošačke korpe.
Ko najviše gubi u najgorem scenariju?
Prvi na udaru su neto uvoznici energije i privrede u razvoju sa slabijim deviznim rezervama, koje teže apsorbuju istovremeni šok cena i usporavanje izvoznih tržišta. Izvoznici nafte kratkoročno bi profitirali od viših cena, ali bi i oni osetili posledice globalno slabije tražnje ako se rast prepolovi.
Svetska banka nije objavila da je scenario od 1,3 odsto najverovatniji ishod. Reč je o donjoj granici raspona, uslovljenoj produženim sukobom i poremećajem u Ormuzu. Osnovna projekcija ostaje bliža ranije očekivanih 2,9 odsto, pod pretpostavkom da eskalacija bude ograničena i kratkotrajna. Razlika između te dve brojke, gotovo dva procentna poena globalnog rasta, meri se stotinama milijardi dolara izgubljene ekonomske aktivnosti.
Ono što ovu projekciju čini značajnom nije samo raspon brojki, već činjenica da vodeći ekonomista jedne od najvećih finansijskih institucija dugotrajni sukob više ne tretira kao krajnji rub verovatnoće. Da li bi vaša kućna potrošnja izdržala naftni šok koji bi gorivo i hranu poskupeo preko noći?
