Rezerve goriva za 90 dana, uglju fali 180.000 tona
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović prvi put je iznela brojke: rezerve goriva pokrivaju preko 90 dana potrošnje, a na deponijama termoelektrana je 1.820.000 tona uglja.
Rezerve goriva u Srbiji pokrivaju više od 90 dana prosečne letnje potrošnje, pokazuju podaci koje je 2. avgusta za RTS iznela ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Uz zalihe derivata prvi put su objavljeni i nivoi uglja na deponijama termoelektrana, pa se tek iz njihovog poređenja vidi koliko prostora sistem ima do zime.
Stanje skladišta, po rečima ministarke:
- dizel: 565.000 tona, više od 90 dana prosečne letnje potrošnje
- benzin: 128.000 tona, blizu 90 dana
- mlazno gorivo: preko 40.000 tona, oko dva meseca
- ugalj na deponijama termoelektrana: 1.820.000 tona
Uglju do cilja fali 180.000 tona
Cilj je da zalihe uglja pređu dva miliona tona pre početka zimske sezone. Razlika između tog cilja i sadašnjih 1.820.000 tona iznosi 180.000 tona, oko 9 odsto planirane količine. Deponije se, kako je navela ministarka, pune svakim danom, a proizvodnja uglja u julu bila je iznad plana i u Kolubari i u Kostolcu.
Kvalitet je zaseban problem. U TENT-u voda za hlađenje iz Save ne ugrožava proizvodnju, ali niža kalorijska vrednost uglja obara količinu proizvedene struje, pa se razlika pokriva uvozom uglja veće kalorijske vrednosti. U Kostolcu je ograničenje drugo: za hlađenje je neophodna određena visina Dunava, pa su snage pojedinih blokova u prethodnom periodu spuštene za trećinu.
Zašto Đerdap radi na petini snage
Dotok Dunava pao je na 1.500 kubnih metara u sekundi.
“Dotoci su najniži, odnosno 1.500 kubika u sekundi”, navela je Đedović Handanović.
Na tom nivou dotoci su bili 2003, a pre toga 1985. godine. Đerdap 1 zbog toga radi na 20 odsto proizvodnje, Đerdap 2 na 30 odsto, a maj, jun i jul zajedno dali su najslabiji učinak otkako je hidroelektrana puštena u rad. O padu na Đerdapu pisali smo ranije, tada bez ijednog podatka o zalihama goriva i uglja.
Akumulacije su na 75 odsto i namerno se drže na tom nivou, kao rezerva za nepredviđene situacije. Na Drini su dotoci ispod proseka, ali iznad biološkog minimuma. Rehabilitacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, završena na proleće, omogućava pumpanje vode u satima kada je struja jeftina i proizvodnju u jutarnjem i večernjem vrhu potrošnje.
Koliko zima traži više struje nego ovaj tropski talas?
Između pet i petnaest gigavat-sati dnevno. Tropski talas podigao je potrošnju na 100 do 105 gigavat-sati, dok zimski maksimum iznosi 110 do 115 gigavat-sati. Sistem koji sada radi sa Đerdapom na petini snage u decembru mora da pokrije još toliko, i to bez izvesnosti da će dotok Dunava dotad porasti.
“Apelujem na građane da se racionalno ponašaju”, poručila je ministarka.
Region traži istu robu u isto vreme
Nizak Dunav istovremeno je oborio hlađenje nuklearnih elektrana u okruženju. Mađarska nuklearna elektrana Pakš radi na 50 odsto kapaciteta, u Rumuniji jedan reaktor ne radi a drugi radi smanjenom snagom. Za Bugarsku je ministarka navela da će verovatno morati da isključi bar dve jedinice ako se ovakva situacija nastavi, dakle reč je o najavi, ne o već sprovedenoj meri.
Kada više susednih tržišta u isto vreme traži struju i ugalj, cena raste svima, uključujući i kupca iz Srbije.
“To sve stvara pritisak, pre svega na dostupnu količinu električne energije, a onda i na cene električne energije”, objasnila je Đedović Handanović.
Državne rezerve goriva više nego dvostruko veće
Obavezne državne rezerve nafte i derivata podignute su sa 27 do 28 dana prosečne potrošnje, koliko su iznosile kada je Đedović Handanović preuzela ministarstvo, na 58 dana. Rast je veći od 100 odsto i objašnjava zašto se pad uvoza ovog leta nije prelio na pumpe. Prošle nedelje je, zbog smanjenog uvoza, deo derivata pušten iz operativnih rezervi kompanija, da bi državne strateške rezerve ostale netaknute. Rad na novim skladištima u državnoj svojini se nastavlja.
Uvoz otežava i sam Dunav: barže ne prolaze uobičajenim tempom, pa se oko 14.000 tona derivata doprema železničkim kompozicijama. Oslonac je rafinerija u Pančevu. Produženje licence NIS-u za mesec dana omogućava kupovinu dodatnog tankera i dopremu najmanje 140.000 tona sirove nafte tokom avgusta, uz preradu od oko 11.000 tona dnevno, odnosno 330.000 tona mesečno.
Spoljni pritisak na cene nije popustio. Nafta je oko 90 dolara po barelu, Rusija je zabranila izvoz naftnih derivata, a Turska je kupila milion tona dizela na Mediteranu. Prošle godine je sličan pritisak prebrođen zahvaljujući rezervama, u periodu kada gotovo sto dana nije bilo dotoka sirove nafte, a snabdevanje je ostalo stabilno.
Sledeći konkretan datum je ulazak novog bagera u proizvodnju na kopovima, koji se očekuje naredne nedelje. Do početka zimske sezone deponije treba da prime još 180.000 tona uglja, a potrošnja u međuvremenu ide naviše.
