Beograd jedini u plusu: građevinski radovi veći 51 odsto

Vrednost izvedenih građevinskih radova u Srbiji u drugom kvartalu 2026. veća je za 20,6 odsto u tekućim cenama nego u istom tromesečju 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku 10. avgusta. U stalnim cenama, dakle kada se iz računa izbaci poskupljenje materijala i usluga, rast iznosi 9 odsto. Razlika između te dve cifre je cena, ne obim posla.

Iza prosečnog rasta stoji podela koju jedan zbirni procenat prikriva. Rastu zgrade, opada sve ostalo, i rastu radovi u jednom regionu, dok u preostala tri opadaju.

Zgrade nose ceo rast

Prema vrsti građevina, vrednost radova u stalnim cenama porasla je na zgradama za 32,4 odsto, dok je na ostalim građevinama, u koje spadaju putevi, mostovi, cevovodi i energetski objekti, pala za 7,1 odsto.

Podela nije nova. Radovi na zgradama rastu osmi kvartal zaredom, a upravo je period od aprila do juna 2026. najjači u tom nizu. U prvom ovogodišnjem kvartalu rast je iznosio 13,2 odsto, a tokom 2025. kretao se između 2,4 i 13,3 odsto po tromesečjima. Kod ostalih građevina slika je obrnuta: u osam kvartala od sredine 2024. samo je jedno tromesečje bilo u plusu, poslednje u 2025. godini, sa rastom od 8,8 odsto. U prvom kvartalu 2026. pad je iznosio 21,4 odsto.

Zašto rast vide samo u Beogradu?

Statistika uzrok ne tumači, nego ga meri, a merenje po regionima daje ovakav raspored za drugi kvartal:

• Beogradski region, rast od 51 odsto
• Region Vojvodine, pad od 2 odsto
• Region Šumadije i zapadne Srbije, pad od 27,5 odsto
• Region južne i istočne Srbije, pad od 32,3 odsto

Beograd je jedini region u kojem je vrednost radova u stalnim cenama uopšte porasla. Kada se sabere teritorija tri regiona koja beleže pad, reč je o najvećem delu Srbije po površini i o većini stanovništva.

Polugodišnji zbir je gotovo ravan

Zbirno za prvih šest meseci 2026. godine, vrednost izvedenih građevinskih radova veća je za 1,3 odsto u stalnim cenama nego u istom periodu prošle godine. Rast na zgradama od 25 odsto u polugodišnjem zbiru je gotovo u celini poništen padom na ostalim građevinama od 13,7 odsto.

Poređenje sa prethodnom godinom objašnjava zašto se ovaj podatak čita kao zaustavljanje, a ne kao ekspanzija. Ukupna vrednost građevinskih radova u Srbiji u 2025. godini iznosila je 785 milijardi dinara (oko 6,7 milijardi evra po kursu od približno 117 dinara za evro) i bila je za 5,4 odsto manja nego godinu ranije.

Stanova ima, kvadratura pada ispod 73 metra

Stanogradnja je izdržala i tu godinu pada. Poslednje tri godine u Srbiji je godišnje izgrađeno više od 35.000 stanova, a u 2025. godini brojka je premašila 36.000, što je 5,6 stanova na 1.000 stanovnika.

Prosečna površina izgrađenog stana iznosila je 72,7 kvadratnih metara. Uz podatak da radovi na zgradama rastu osmi kvartal zaredom, a da su koncentrisani u beogradskom regionu, to znači da se najveći deo novog stambenog fonda u zemlji stvara na tržištu na kojem je kvadrat najskuplji.

Sledeći presek stiže sa podacima za treći kvartal, u kojem će se videti da li se niz od osam kvartala rasta na zgradama nastavlja i da li ostale građevine izlaze iz minusa u kojem su gotovo bez prekida od sredine 2024. godine.