Marković: EPS uvoz struje plaćao preko 7 miliona evra dnevno

Uvoz električne energije je u oktobru u proseku pokrivao 26% potrošnje u Srbiji, a Elektroprivreda Srbije (EPS) je za uvoz struje dnevno morala da izdvaja više od sedam miliona evra, rekao je Željko Marković, član Saveza energetičara. Brojke potiču iz njegove izjave za agenciju Beta, u kojoj se ne navodi da su preuzete iz zvaničnog izveštaja EPS-a.

Marković je odgovarao na pitanje o stanju u EPS-u i opasnosti od restrikcija struje tokom zime. Pitanje je javno postavio Stevan Cvetićanin, predstavnik Studentske liste, a upućeno je vlasti koja je u tehničkom mandatu.

Koliko košta uvozna struja?

Marković je iznos opisao ovako:

„EPS je dnevno morao da izdvaja više od sedam miliona evra za uvoz električne energije. Tu električnu energiju plaćaju kupci, kako domaćinstva, tako i privreda, ali zbog nižih cena koje su ugovorene i visokih trenutnih cena na tržištu, procenjuje se da je EPS-u potrebno oko 300 miliona evra za kupovinu električne energije do kraja godine“, rekao je Marković.

Iznos od oko 300 miliona evra do kraja 2026. dakle nije utvrđen podatak nego procena, a razlika koju Marković navodi nastaje između niže ugovorenih cena i visokih tržišnih cena struje.

Da bi obezbedilo taj novac, rukovodstvo EPS-a je, kako je naveo Marković, moralo da uradi rebalans plana poslovanja i da se dodatno zaduži kreditom:

„Poslovodstvo EPS-a moralo je da uradi rebalans plana poslovanja koga su odobrili Nadzorni odbor i Skupština akcionara i da se dodatno zaduži kreditom kako bi obezbedilo novac za kupovinu električne energije do kraja ove godine“, rekao je Marković.

Zašto proizvodnja ne pokriva potrošnju?

Marković nabraja više uzroka koji su se, prema njegovim rečima, sabrali:

• veliki problemi u eksploataciji i kvalitetu uglja na kopu Kolubara, koji otežavaju rad termoelektrana već nekoliko godina
• stari termokapaciteti i česti ispadi termojedinica
• suša, zbog koje je proizvodnja hidroelektrana u drugoj polovini godine bila jako niska
• nizak vodostaj Dunava, koji je ometao prolaz barži i uvoz uglja iz Indonezije, kojim se nadomešta smanjena proizvodnja domaćeg uglja

Zbog te kombinacije, rekao je Marković, proizvodnja EPS-a ove godine ne može da zadovolji domaću potrošnju.

Poskupljenje u 2027. i apel na štednju

Marković je najavio da će električna energija u 2027. morati da poskupi. Kupcima koji se snabdevaju po komercijalnim cenama, dakle privredi, poručio je da to uračuna pri planiranju budžeta. Upozorio je i da bi problem mogao da sačeka novu vladu ako se ovakvo stanje nastavi i tokom naredne godine, jer će tada morati da se obezbede dodatna sredstva da bi se izbegle redukcije.

Same redukcije ne očekuje:

„Verujem da nećemo doći u situaciju da se uvode redukcije isporuke električne energije, ali apelujem na građane i privredu da što racionalnije troše električnu energiju i da probamo da štednjom izbegnemo probleme u snabdevanju“, naveo je Marković.

Šta predlaže za gas pre 1. novembra 2027?

Na pitanje da li sa Rusijom treba sklopiti dugoročan ugovor o gasu, što planira Studentska lista, Marković je odgovorio da je to složeno pitanje i da višegodišnji ugovor „ne mora da automatski znači i najbolje rešenje za nabavku gasa“.

Kao razlog naveo je plan Evropske unije da po važećem zakonodavstvu prekine sve isporuke ruskog gasa članicama do 1. novembra 2027. Tranzit kroz članice ostaje moguć za zemlje koje nisu u Uniji, poput Srbije, ali Marković smatra da se pritisci na snabdevanje iz Rusije mogu očekivati:

„EU prema svojoj važećoj legislativi ima nameru da prekine sve isporuke gasa iz Rusije za svoje zemlje članice do 1. novembra 2027. Iako će tranzit gasa kroz zemlje članice EU biti i dalje omogućen za zemlje koje nisu članice EU, poput Srbije, ako ja dobro shvatam, mi se ne odričemo puta ka članstvu u EU, pa je izvesno da možemo u budućnosti očekivati i pritiske po pitanju snabdevanja gasom iz Rusije“, rekao je Marković.

Srbija se, prema njemu, tehnički i sada može snabdevati gasom koji ne dolazi iz ruskog pravca, preko Balkanskog toka, ali bi taj gas bio višestruko skuplji. Zato insistira na diversifikaciji pravaca. Dodao je i da se cene gasa menjaju, pa se u budućnosti mogu smanjiti, te da iz pravca Mađarske postoji mogućnost dugoročnog ugovora. Pored fiksnih višegodišnjih ugovora, kaže, postoje okvirni sporazumi koji manje obavezuju.

Njegov predlog je da se nabavka gasa za prva tri kvartala naredne godine ugovori pod uslovima sličnim sadašnjem ugovoru, a da nova vlada i nadležno ministarstvo potom razrade strategiju za buduće ugovore.

Šta je rekao o licenci OFAC-a za NIS?

Razgovor je počeo licencom američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), koja je izdata kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft i važi do 28. februara 2027. Marković je za Betu rekao da je ona „korak ka rešavanju pitanja vlasništva u NIS-u i normalizaciji poslovanja te kompanije“.

Istakao je da licenca ne obuhvata okončanje transakcije kojom bi prestalo rusko vlasništvo i kontrola nad NIS-om, i da će za to biti potrebno posebno odobrenje OFAC-a. Zato, po njegovim rečima, treba biti oprezan, ali dozvola potvrđuje da postoji „određeni progres“ na putu ka konačnom rešenju.

Kao dodatnu potvrdu naveo je saopštenje mađarske ministarke spoljnih poslova Anite Orban da sve tri strane, mađarska, ruska i srpska, žele da pregovore o NIS-u završe do 11. decembra, kada ističe poslednja dozvola za rad te kompanije. Marković je podsetio da NIS već dve godine, skoro svakog meseca, čeka produženje licence od OFAC-a, jer je SAD uvela sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini.