Festival Krokodil: Književnost kao neposlušnost
Osamnaesto izdanje Festivala Krokodil okuplja 3. i 4. jula u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije Rejčel Kušner, Leu Ipi i Asne Sajerstad, pod geslom o pobuni koja počinje u rečenici.
- Osamnaesti Festival Krokodil održava se 3. i 4. jula u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije.
- Geslo ovogodišnjeg izdanja je „Književnost kao neposlušnost".
- Među gostima su Rejčel Kušner, Lea Ipi, Asne Sajerstad, Monika Herceg i Rumena Bužarovska.
- Program je podeljen u debatnu, dečju i filmsku zonu, uz književno-muzičke večeri.
Postoji jedan trenutak, negde oko sumraka prvog jula, koji se na padini ispred Muzeja Jugoslavije ponavlja svake godine kao mali ritual: amfiteatar se polako puni, neko otvara knjigu na bini, a gradska buka sa Bulevara kao da za sat vremena pristane da utihne. Taj trenutak je, pre svega ostalog, ono što Festival Krokodil radi dobro već osamnaest godina, pretvara otvoreni prostor u prostor pažnje.
Ovogodišnje, osamnaesto izdanje stiže 3. i 4. jula pod geslom koje zvuči kao provokacija upućena i čitaocu i instituciji, „Književnost kao neposlušnost”. Organizatori pod tim ne podrazumevaju barikadu nego rečenicu, pobunu koja, kako sami formulišu, ne počinje na ulici nego u jeziku, u načinu na koji književnost menja društvo time što menja sam govor i brani autonomiju pojedinca pred zahtevima kolektiva.
Šta uopšte znači neposlušnost na književnoj sceni?
Geslo je, priznajmo, zahvalno za marketing i opasno za sadržaj, jer se „neposlušnost” lako pretvori u pozu. Krokodil je, međutim, festival koji je tu reč zaradio pre nego što ju je stavio na plakat. Iz njegove festivalske kole godinama izrasta i konkretna kulturna politika, od regionalnog pomirenja i odbrane slobode govora do uporne institucionalne kritike koja se u post-jugoslovenskom kontekstu retko izgovara naglas sa bine.
Zato lista gostiju ove godine deluje kao argument, a ne kao spisak. Dolazi Rejčel Kušner, američka spisateljica čiji se romani bave moći i otporom, Lea Ipi, autorka memoara o odrastanju u Albaniji koji su postali jedan od najčitanijih evropskih naslova poslednjih sezona, i Asne Sajerstad, norveška reporterka koja je novinarsku hrabrost pretvorila u književni postupak. Uz njih su tu i Monika Herceg i Rumena Bužarovska, dva glasa regionalne scene koja ne traže dozvolu da budu neposlušni.
Gradski amfiteatar i ono što se posle čita kod kuće
Krokodil odavno nije samo niz čitanja. Program je i ove godine razveden u nekoliko zona, debatnu, dečju i filmsku, uz radionice i pozorišne nastupe, dok se večeri rezervišu za književno-muzičke spektakle na velikoj i maloj sceni. Mala scena je, kažu, ovogodišnja novina, i to je onaj tip detalja koji obično razlikuje festival koji raste od festivala koji se reciklira.
Muzika nije ukras nego deo dramaturškog luka večeri. Nastupa bend Ana & The Changes, projekat Ane Ćurčin, a najavljen je i nesvakidašnji nastup samijskog pesnika koji joik, drevnu severnjačku vokalnu formu, donosi pred beogradsku publiku. Dečji program se ove godine realizuje u saradnji sa Dečjim gradom, što festival vraća jednoj staroj, gotovo zaboravljenoj ideji, da se publika ne osvaja, nego odgaja.
Ono što Krokodil čini drugačijim od mnogih domaćih manifestacija jeste odbijanje da književnost tretira kao salonsku dekoraciju. Ulaz je tradicionalno slobodan, scena je na otvorenom, a publika se meri hiljadama, što za jedan književni festival nije mala stvar u zemlji u kojoj se godišnje pročita zabrinjavajuće malo knjiga. Pitanje koje ostaje otvoreno nije da li će amfiteatar biti pun, nego da li će se nešto od te neposlušnosti preliti dalje od dve julske večeri.
A vi, hoćete li ovog jula sedeti na padini ispred Muzeja Jugoslavije, ili ćete neposlušnost ostaviti za neku udobniju priliku?
