Bitef bez Bitefa: od sedam predstava ostale dve
Peto povlačenje objavljeno je 2. avgusta, a u glavnom programu 59. Bitefa ostale su dve predstave. Ivan Medenica traži prekid festivala, selektor odgovara da mu je zadatak da ga održi.
Program 59. Bitefa stigao je novinarima elektronskom poštom 26. juna, bez konferencije za štampu i bez prilike da se selektoru postavi ijedno pitanje o izboru. U tom dokumentu stajalo je sedam naslova iz Argentine, Španije, Crne Gore, Italije, Libana, Portugalije, Slovenije i Srbije, izabranih iz osamdeset sedam odgledanih predstava. Šest nedelja kasnije, od tog spiska ostale su dve.
Peto povlačenje objavljeno je 2. avgusta, kada je argentinska rediteljka Marina Otero saopštila da njena predstava „Ubij me“ neće doći u Beograd. Pre nje otpale su „Kada sam videla more“ libanskog autora Alija Šahrura, „Audicija“ portugalskog kolektiva Teatro Praga, „Anhovo“ Žige Divjaka u produkciji Slovenskog narodnog gledališča Nova Gorica i „Diptih Frankenštajn“ italijanske trupe Motus, koja je trebalo da nastupi 19. septembra. Britansko nemački kolektiv Gob Squad poziv je odbio i pre nego što je program objavljen.
Razlog je u svim slučajevima isti, i nije umetnički. Trupe navode solidarnost sa umetnicima, studentima, profesorima i aktivistima u Srbiji koji traže pravdu i slobodu izražavanja. Otero je u obrazloženju bila izričita da odluka nije bila laka ni jeftina.
„Otkazivanje predstave Ubij me povlači za sobom značajne finansijske troškove. Uprkos tome, sigurna sam da je ovo pravi postupak.“
Trošak koji ona pominje nije retorička figura, nego stavka u budžetu jedne nezavisne produkcije, i on govori koliko je odluka bila promišljena.
Šta je ostalo u selekciji
U programu su još dva naslova. „Predmet Medeja“ u režiji Dijega de Brea, koprodukcija Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice i Kulturnog centra Bar, i „Crno zlato“ Dejana Dukovskog u režiji Olivera Frljića, u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta. Frljićevo učešće za sada nije sporno upravo zato što je predstava domaća produkcija, ali je i on javno rekao da ne želi da njegov komad posluži kao alibi za cenzuru, misleći na prošlogodišnje odbijanje programa Miloša Lolića pred Odborom festivala.
Tu je i tiha promena koju niko nije objasnio. U junskoj najavi festival je zakazan od 14. do 20. septembra, a u kasnijim izveštajima pominje se termin od 16. do 20. septembra. U selekciji, uz to, nema nijedne plesne predstave, što je za festival koji je decenijama uvozio savremeni pokret u Beograd promena koja se ne rešava napomenom u fusnoti.
Zašto se selekcija raspada baš sada
Zato što se ne raspada od juna, nego duže. Prošle godine deo scene je paralelno organizovao gerilski ne:Bitef, a Nikita Milivojević, prethodni umetnički direktor, odbio je poziv da se vrati na to mesto i u pismu Odboru naveo da je budžet festivala umanjen za deset miliona dinara i da bi organizovanje bez pripreme i stabilnog novca značilo dalje urušavanje. Kada strane trupe godinu dana kasnije jedna po jedna odustaju, one ne reaguju na program, nego na kontekst koji je stariji od programa.
Selektor Spasoje Ž. Milovanović odluke učesnika ocenjuje legitimnim, ali njihove razloge naziva političkim.
„Moj zadatak bio je i jeste da, zajedno sa Odborom, omogućim da se festival održi, sačuva i vrati fokus na ono zbog čega postoji - na umetnost i predstave“
Njegov argument je institucionalan: Bitef je skoro šest decenija bio jedan od načina na koji srpsko pozorište komunicira sa svetom i taj kanal se ne zatvara zbog jedne sezone.
Ivan Medenica, teatrolog, profesor Fakulteta dramskih umetnosti i dugogodišnji umetnički direktor festivala, misli suprotno. Situaciju je ocenio neodrživom i zatražio da Sekretarijat za kulturu grada Beograda odmah prekine ovogodišnje izdanje. Spor je time prestao da bude rasprava o ukusu i postao je pitanje odgovornosti osnivača.
Ono što ostaje na stolu nije umetnički problem nego administrativni. Dve predstave nisu festival, a nova imena se u avgustu ne ugovaraju za sredinu septembra bez pristanka na to da se popuni raspored, ne selekcija. Bitef je ime koje je pola veka značilo iskorak i rizik, i ono danas radi kao poslednja poluga: dok god se zove Bitef, izgleda kao da kontinuitet postoji. Ako se u septembru na sceni pojavi program sastavljen po raspoloživosti, ime će biti jedino što je od festivala preživelo, a to je manje od otkazivanja.
