Bitef otvoren „Mletačkim trgovcem“ o Veneciji iz 1938

U nedelju uveče, na sceni Ateljea 212, svetla su se ugasila i pojavila se Venecija koja nije razglednica, nego 1938. godina. Tim gestom je 59. Bitef zvanično počeo, i to predstavom koja bira da progovori o zakonu pre nego o osećanjima: Šekspirov „Mletački trgovac“, u produkciji KPGT-a. Festival je otvorio bugarski reditelj Vasil Vasilev, a u publici je, uz ostale, sedela i gradska sekretarka za kulturu Jelena Medaković, što otvaranje čini i protokolarnim činom, ne samo umetničkim.

Radnja predstave, u režiji Strahinje Padežanina, smeštena je u Veneciju u godini kada fašistički režim u Italiji rasnim zakonima Jevrejima oduzima državljanstvo, pravo na javnu službu i mogućnost mešovitog braka. To nije istorijski kostim nego okvir kroz koji se gleda kako se, korak po korak, pravnim putem, gradi neprijatelj.

Selekciju festivala potpisuje Spasoje Ž. Milovanović, pod sloganom „Usudi se da saznaš“, i obrazložio je da ju je oblikovao u trenutku kada je i samo održavanje Bitefa postalo predmet javnog i političkog preispitivanja, ne polazeći od unapred zadate teme ni poetike. To je važna rečenica za razumevanje programa: selektor nije birao predstave koje ilustruju gotov stav, nego one koje odbijaju jednostavan odgovor. U izbor su ušle predstave iz Bugarske, Moldavije, Gruzije, Turske, Tunisa i Srbije, a ruska predstava je smeštena u Prateći program, što je, u ovoj godini, samo po sebi odluka koja nosi težinu.

Ono što povezuje sedam predstava jeste otpor prema jednostavnom objašnjenju sveta, i to se vidi čim se program pogleda kao celina, a ne kao spisak naslova. Sofoklova „Antigona“, u režiji Hakana Alkana i izvođenju turskog pozorišta Karma Sahne iz Samsuna, vraća se najstarijem sukobu evropske drame: pojedinac protiv zakona, savest protiv naredbe. Postavljena odmah pored „Mletačkog trgovca“, ona pretvara otvaranje festivala u svojevrsnu tezu o zakonu kao instrumentu koji može štititi i koji može uništavati, zavisno od toga ko ga piše.

Dokumentarni glasovi ulaze kroz „Kišinjev noću“ Mihaja Fusua, sastavljenu od pravih priča taksista, recepcionera, lekara i plesačica kišinjevske noći, u kojoj grad prestaje da bude kulisa i postaje lik sa više lica. Slična logika, samo prevedena u porodični prostor, vodi „Crno zlato“ Dejana Dukovskog, u režiji Olivera Frljića i izvođenju ansambla Beogradskog dramskog pozorišta: politika se ovde ne dešava na trgu nego za kuhinjskim stolom, u onome što je izgovoreno i u onome što je prećutano. Gruzijski „Stalker“ Avtandila Varsimašvilija ide u sasvim drugom pravcu, polazi od filma Andreja Tarkovskog ne da bi ga ilustrovao, nego da bi kroz njega promišljao granicu između istine i laži u trenutku kada je ta granica sve teže vidljiva.

Preostale dve predstave zatvaraju krug na dva različita registra. „Albion“ Majka Bartleta pita šta se dešava kada lična potreba za povratkom prošlosti preraste u zahtev cele zajednice, dok „Odbegle“ Vafe Tabubi, iz Nacionalnog teatra Tunisa, pretvara čekanje u sopstvenu vrstu zatvora, jer njeni junaci ne čekaju kraj nečega, nego čekaju da im život uopšte počne. Zajedno, šest predstava iz šest zemalja i jedna u pratećem programu ne nude utehu, nego postavljaju isto pitanje iz različitih uglova: ko odlučuje ko pripada, i po kom pravu.

Do pre neku nedelju pisali smo o bojkotu Bitefa i o alternativnom ne:Bitefu koji je iz njega nastao, dakle o festivalu kao meti spora. Sinoćnje otvaranje je odgovor koji ne dolazi kroz saopštenje nego kroz repertoar: umesto da se brani, festival je odlučio da postavi pitanje o tome kako se, pravno i politički, jedna zajednica pretvara u pretnju drugoj. Da li je to dovoljno kao odbrana, sudiće publika, ali kao gest je jasnije od bilo kog demantija.

Festival traje do 20. septembra i igra se na šest scena: u Ateljeu 212, Narodnom pozorištu, Bitef teatru, Beogradskom dramskom pozorištu, Pozorištu na Terazijama i Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Posle predstava organizuju se Susreti sa stvaraocima, koje vode dramaturzi Jelena Kajgo i Bojan Munjin, a ko želi program iz prve ruke, festivalski centar radi u Bitef teatru, na Skveru Mire Trailović 1, svakog dana od 13. do 20. septembra, od 11 do 17 časova. Selekcija ove godine nema slabu kariku ni predstavu koja je tu da popuni broj zemalja, i to se retko može reći za sedam naslova odjednom. Ono što joj nedostaje jeste lakoća, ali ni to nije nedostatak, nego posledica odluke da se ove godine ne igra bezbedno.