Vebov teleskop snimio direktno stenovitu površinu super-Zemlje LHS 3844 b

Tim astronoma Maks Plank instituta za astronomiju u Hajdelbergu i Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku, koji predvodi Laura Krajdberg (Laura Kreidberg), objavio je 5. maja 2026. u časopisu Nature Astronomy direktno posmatranje površinske geologije stenovite egzoplanete LHS 3844 b. To je prvi put da je za jednu planetu van Sunčevog sistema, umesto samo zaključivanja o atmosferi, izvedena analiza koja sugeriše konkretan sastav stena na površini. Po objavljenom radu (DOI 10.1038/s41550-026-02860-3), planeta nema detektabilnu atmosferu, dok dnevna strana dostiže približno 1.000 kelvina, odnosno oko 725 stepeni Celzijusa.

LHS 3844 b je stenovita planeta otprilike 30 odsto veća od Zemlje, koja kruži oko crvenog patuljka udaljenog 48,5 svetlosnih godina od Sunca. Jedan obilazak oko matične zvezde planeta završi za nešto manje od 11 sati, zbog izuzetne blizine zvezdi, na svega oko tri zvezdana prečnika iznad njene površine. Planeta je otkrivena 2018. misijom TESS i od tada je više puta posmatrana radi pokušaja detektovanja atmosfere, ali su sva ranija merenja sa Spicer teleskopom davala nejasne rezultate. Novi podaci Vebovog teleskopa, dobijeni instrumentom MIRI u srednjoj infracrvenoj oblasti između 5 i 12 mikrometara, prvi su sa dovoljno preciznim spektralnim potpisom da omoguće isključivanje atmosfere i procenu sastava stena.

Sa metodološke strane, tim je posmatrao toplotnu emisiju koju planeta emituje kada se nalazi neposredno pre i posle prolaska iza svoje zvezde, što omogućava izolovanje signala koji potiče isključivo od planete, bez kontaminacije zvezdane svetlosti. Dobijeni spektar je gotovo potpuno gladak, bez apsorpcionih obeležja ugljen-dioksida, sumpor-dioksida ili bilo kog drugog gasa koji bi sugerisao postojanje ma i tanke atmosfere. Zbog te ravnomerne emisije, podaci najbolje odgovaraju modelu površine koja se sastoji od tamnih, bazalt-sličnih stena, mogućno meteorski izložena vekovnom dejstvu zvezdane radijacije i mikrometeoritskih udara.

Šta ovaj rezultat NE potvrđuje

Iako je nalaz značajan jer prvi put pokazuje da je direktno posmatranje površinske geologije moguće na egzoplanetama, autori naglašavaju da rezultat ne dokazuje univerzalnu odsutnost atmosfere kod planeta u orbiti oko crvenih patuljaka. LHS 3844 b je specifičan slučaj, planeta veoma blizu hladne zvezde sa orbitalnim periodom od svega 11 sati, što verovatno znači da je atmosferu davno izgubila usled snažnih bujica plazme i magnetnih bljeskova matične zvezde. Drugi rezultati Vebovog teleskopa, uključujući studije planeta sistema TRAPPIST-1, sugerišu da neki drugi stenoviti svetovi u orbiti oko crvenih patuljaka možda imaju vrlo retke atmosfere, ali nalazi su još preliminarni.

Drugo važno ograničenje jeste činjenica da je zaključak o bazaltnom sastavu indirektan, dobijen poređenjem izmerenog spektra sa laboratorijskim merenjima različitih tipova stena. Termičko ponašanje bazalta i drugih tamnih stena u dovoljnoj meri odgovara podacima, ali je moguće da druga kombinacija materijala, na primer mantija slična onoj Merkura ili izmenjena ugljeniku slična tamna kora, takođe daje sličan spektar. Za sigurniji zaključak biće potrebno dodatno posmatranje sa Vebom u višim spektralnim rezolucijama, kao i, dugoročno, posmatranje drugih sličnih sistema kako bi se gradio empirijski katalog.

Naredni korak za Krajdbergov tim jeste pokušaj sličnog merenja na egzoplaneti 55 Cancri e, takođe stenovitoj super-Zemlji sa vrlo kratkim orbitalnim periodom, ali oko zvezde sličnije Suncu. Ako bi se i tamo dokazala odsutnost atmosfere, to bi sugerisalo da su izrazito kratki orbitalni periodi nekompatibilni sa očuvanjem gasovitog omotača, čak i kod zvezda manje agresivnih od crvenih patuljaka. Posmatranja 55 Cancri e zakazana su za jul i avgust 2026, a rezultati se očekuju do kraja te godine.

Sa stanovišta potrage za životom van Sunčevog sistema, nalaz Krajdbergovog tima nije ohrabrujući, ali ni iznenađujući. Crveni patuljci čine oko 75 odsto svih zvezda u Mlečnom putu i njihove habitabilne zone, oblasti gde bi tečna voda na površini planete bila moguća, leže veoma blizu zvezde. Ako se pokaže da bliske orbite oko crvenih patuljaka sistematski znače gubitak atmosfere, to bitno smanjuje broj kandidata za potencijalno nastanjive svetove u kosmičkoj okolini. S druge strane, sistemi kao što je TRAPPIST-1, gde stenovite planete leže nešto dalje od matične zvezde, ostaju otvoreni za detaljnije ispitivanje, što je razlog zašto je posmatranje tog sistema jedan od dugoročnih prioriteta Vebovog programa.