Vebov teleskop prvi put snimio dnevni ciklus oblaka na egzoplaneti WASP-94A b

Tim astronoma sa Univerziteta u Kembridžu i Evropske svemirske agencije, koji predvodi Niku Madusudan, objavio je 21. maja 2026. u časopisu Science prvi direktan dokaz dnevnog vremenskog ciklusa na jednoj egzoplaneti.

Podaci Vebovog teleskopa, prikupljeni instrumentima NIRSpec i MIRI, pokazuju da se na vrelom Jupiteru WASP-94A b, planeti udaljenoj oko 700 svetlosnih godina od Sunca, oblaci sastavljeni od magnezijum-silikata sistematski formiraju u jutarnjim časovima i isparavaju do dolaska večeri. To je prvi put da se izvan Sunčevog sistema posmatra kompletan dnevni ciklus kondenzacije i evaporacije oblaka.

Šta je WASP-94A b

WASP-94A b je vreli Jupiter, gasovita planeta uporediva po masi sa Jupiterom ali sa znatno višom temperaturom zbog blizine svoje matične zvezde. Otkrivena je 2014. metodom tranzita, odnosno detekcijom periodičnog pada osvetljenosti zvezde dok planeta prolazi ispred nje.

Tek je sa pojavom Vebovog teleskopa postalo moguće detaljno spektroskopski analizirati njenu atmosferu. Planeta je vezana plimskim silama, što znači:

• jedna strana je stalno okrenuta ka zvezdi
• druga je uvek u senci
• temperaturna razlika između dnevne i noćne strane prelazi 1.000 stepeni Celzijusa

Upravo tu razliku autori koriste kao prirodni laboratorij za posmatranje atmosferske dinamike.

Metodologija

Posmatranja su obavljana tokom više uzastopnih tranzita planete. To je omogućilo poređenje spektara kada zvezdana svetlost prolazi kroz različite delove atmosfere.

Na jutarnjem terminatoru, granici između dana i noći, spektar pokazuje izrazitu apsorpcionu liniju koja odgovara magnezijum-silikatima. To je sastav sličan stenovitim oblacima u Sunčevom sistemu.

Na večernjem terminatoru ista linija je odsutna. Čestice su ili isparile, ili su pale na niže nivoe gde više ne mogu da apsorbuju svetlost. Modeli atmosferske cirkulacije pokazuju da snažni vetrovi prenose materijal sa hladnije noćne strane na vrelu dnevnu, gde se oblaci kondenzuju ujutru i potom raspadaju.

Madusudan to formuliše ovako:

Prvi put smo u stanju da posmatramo vremenske promene u atmosferi planete koja kruži oko druge zvezde u relativnom realnom vremenu, što otvara put ka sličnim merenjima na stenovitim planetama u habitabilnim zonama.

Šta ovo NE dokazuje o životu

Otkriće se tiče vremenskog ciklusa koji liči na Zemljine atmosferske procese, ali ono ne sugeriše prisustvo uslova pogodnih za život. WASP-94A b je gasoviti gigant bez čvrste površine, sa temperaturama koje dnevno dostižu oko 1.500 stepeni Celzijusa. To čini bilo kakav biološki proces nemogućim.

Vrednost otkrića leži u demonstraciji da je Vebov teleskop dovoljno osetljiv da meri promene atmosfere na egzoplanetama. Atmosfera planete pokazuje se i kao bogatija ugljenikom oko pet puta od Jupitera.

Drugo važno ograničenje studije je činjenica da su izmereni signali blizu praga šuma instrumenta. Tim Madusudana morao je da iskoristi više nezavisnih posmatranja kako bi povećao statistički značaj rezultata. Buduće potvrde će zahtevati dodatne tranzite, kao i posmatranja drugih sličnih egzoplaneta da bi se utvrdilo da li je ciklus oblaka opšta pojava ili specifičnost WASP-94A b. Naredna meta tima je WASP-39 b, već poznata egzoplaneta čiji su sastav i atmosfera dobro proučeni, ali kod koje dnevni ciklus još nije dokazan.

Veza sa srpskom astronomijom

Rezultat je značajan jer pokazuje da su mnoge planete koje smo dosad smatrali statičnim svetovima zapravo dinamični sistemi sa vremenskim obrascima sličnim Zemljinim. Astronomska opservatorija u Beogradu već nekoliko godina sarađuje sa evropskim mrežama za posmatranje egzoplaneta, posebno preko programa CHEOPS. To omogućava domaćim istraživačima pristup sirovim podacima Vebovog teleskopa za sopstvene analize.

Da li ćemo do 2030. moći da posmatramo oblake i na manjim, stenovitim planetama?

Recite šta mislite, da li je važnije da otkrivamo nove egzoplanete u velikom broju ili da detaljno proučavamo nekoliko poznatih, podelite mišljenje u komentarima ispod.