Slovačka: u jarku 77 obezglavljenih skeleta starih 7.000 godina

Tim arheologa sa Univerziteta u Kilu iskopao je kod mesta Vráble u jugozapadnoj Slovačkoj jarak dug skoro kilometar u kome je pronađeno 77 obezglavljenih ljudskih skeleta starih oko 7.000 godina. Nalaz pripada neolitskom naselju kulture linearno-trakaste keramike, jedne od prvih zemljoradničkih zajednica srednje Evrope. Rezultati su objavljeni 2026. u recenziranom časopisu Proceedings of the Prehistoric Society.

Naselje kod Vrábla istražuje se sistematski od 2022. godine. Po dosadašnjim podacima, reč je o jednom od najvećih neolitskih lokaliteta u regionu, sa više grupisanih dvorišta i odbrambenim jarkom koji ga okružuje. Upravo u tom jarku, koji je dugo tumačen pre svega kao zaštitna struktura, otkrivena je velika koncentracija ljudskih ostataka bez lobanja. Količina i raspored skeleta razlikuju ovaj nalaz od uobičajenih pojedinačnih grobova tog perioda.

Ono što je istraživače najviše zanimalo jeste pitanje kako su glave uklonjene i kada. Analiza kostiju pokazuje fine tragove reza na vratnim pršljenovima, dosledne na većem broju skeleta. Po interpretaciji tima, ti tragovi odgovaraju pažljivom odvajanju glave nakon smrti, a ne nasilnom obezglavljivanju živih ljudi. Na telima nisu zabeleženi prelomi, posekotine ni druge povrede koje bi ukazivale na pogubljenje ili borbu.

Zašto naučnici misle da je reč o ritualu, a ne o nasilju?

Argument se oslanja na nekoliko nezavisnih linija dokaza. Prvo, položaj tela u jarku deluje uređeno, a ne kao posledica brzog odlaganja žrtava nakon sukoba. Drugo, sahranjivanje je, prema preliminarnoj proceni, usledilo nedugo nakon smrti, što govori da zajednica nije odlagala tela kao otpad, već ih je tretirala u okviru pogrebne prakse. Treće, odsustvo perimortalnih povreda, dakle povreda nastalih u trenutku smrti, ne ide u prilog scenariju masakra.

Uklanjanje lobanja u neolitu nije nepoznato. Na više lokaliteta srednje Evrope i Bliskog istoka zabeleženi su slučajevi posebnog postupanja sa glavama pokojnika, od izdvajanja do čuvanja. Nova studija dodaje slučaj Vrábla toj slici i predlaže da je ovde reč o standardizovanoj, ponovljivoj praksi unutar jedne zajednice, a ne o izolovanom događaju. Autori naglašavaju da to ne znači da je motiv potpuno razjašnjen, već da dostupni tragovi bolje odgovaraju ritualnom nego nasilnom objašnjenju.

Šta ovaj nalaz ne dokazuje?

Vredi biti precizan oko granica zaključka. Studija ne tvrdi da poznaje verovanja ljudi koji su pre 7.000 godina živeli kod Vrábla, niti objašnjava zašto su baš glave izdvajane. Tragovi reza pokazuju kako je nešto urađeno, ali ne i šta je tačno značilo onima koji su to radili. Takođe, broj od 77 skeleta odnosi se na do sada iskopani deo jarka, pa se konačna slika može promeniti kako iskopavanja odmiču.

Interpretacija posmrtnog rituala je, po rečima samih istraživača, najuverljivije čitanje trenutno dostupnih podataka, a ne zatvoreno pitanje. Buduće analize, uključujući datiranje pojedinačnih ostataka i ispitivanje porekla sahranjenih, mogu da potvrde ili dopune ovu sliku. Šta vi mislite, koliko pažljivo treba čitati ovakve nalaze pre nego što neolitskoj zajednici pripišemo konkretno verovanje?