Kjuriositi snimio polje poligona na Marsu

Rover Kjuriositi poslao je snimke marsovskog tla koje na velikoj površini izgleda kao saće. NASA-ina Laboratorija za mlazni pogon (JPL) objavila je panoramu od 360 stepeni koju je rover napravio 19. i 20. juna 2026, tokom 4.930. i 4.931. marsovskog dana misije, u dolini kojoj je tim dao nadimak Valle Grande, na padinama planine Šarp. Poligoni na Marsu snimani su i ranije, ali nikad u polju ovog obima, i misija zasad ne zna šta ih je napravilo.

Reč je o poligonalnim pukotinama, mreži useka koji se seku pod uglom i tlo dele na mnogouglove, pa površina odozgo podseća na saće. Svaki oblik je širok između 4 i 8 centimetara. Na panorami se pružaju u svim pravcima, dokle kamere vide, i penju se uz bokove uzvišice visoke oko 6 metara kojoj je tim dao nadimak Miraflores, sa debelom kapom peska na vrhu.

Ranije je rover na ovakve oblike nailazio u malim grupama, na nekoliko mesta tokom uspona. Ovo je prvi put da su se pojavili kao teren, a ne kao detalj.

„Videli smo mnogo fascinantnih predela kroz Kjuriozitijeve oči, ali ovo more poligona nam je oduzelo dah. Pažljivo smo izmerili njihove oblike i hemijski sastav i nadamo se da u podacima ima tragova o tome kako su ove strukture nastale.”

To je u saopštenju JPL-a rekao Ašvin Vasavada, naučnik projekta misije Kjuriositi. Merenja oblika i hemijskog sastava su obavljena, ali su podaci još u analizi, pa objašnjenja koja tim navodi ostaju na nivou kandidata.

Šta uopšte može da napuca tlo u mnogouglove

Tim razmatra tri procesa, i nijedan zasad nije izdvojen kao odgovor:

• sasušene blatne pukotine, mehanizam koji je kod nekih ranije snimljenih poligona bio jasan
• ponovljeni ciklusi zagrevanja i hlađenja, koji tlo lome u geometrijske oblike
• kompresija, koja istiskuje vodu iz sedimenta pošto materijal bude zatrpan ispod površine

Moguće je i da su na ovom mestu radila dva procesa ili sva tri. Razlika nije akademska: blato koje se suši traži vodu na površini, dok kompresija traži vodu u već zatrpanom sloju, što su dve različite priče o tome kakva je bila ta dolina.

Četrnaesta godina na Marsu

Kjuriositi je sleteo na Mars 5. avgusta 2012, dakle pre skoro tačno 14 godina, a uz planinu Šarp, visoku oko 5 kilometara, penje se od 2014. Na tom putu je snimao kristale sumpora i meteorite, a najvažniji nalaz misije nije bio geometrijski nego hemijski: podaci su pokazali da je drevni Mars imao vodu, hemiju i hranljive materije koji bi mogli da izdrže mikrobski život. Rover je našao i molekule na bazi ugljenika za koje se smatra da su prethodnici RNK i DNK.

Valle Grande je nastavak istog uspona. Pre milijardama godina donje padine planine Šarp bile su prošarane jezerima i potocima, pa svaki oblik koji nosi trag vode ulazi u tu istu rekonstrukciju.

Misijom upravlja JPL, kojim za NASA-u upravlja Caltech u Pasadeni.

Šta ovaj snimak ne dokazuje

Panorama pokazuje oblike, ne njihovo poreklo. Polje poligona nije potvrda da je na tom mestu nedavno bilo tečne vode, jer se svi razmatrani mehanizmi odnose na davnu prošlost doline, a jedan od njih ne traži ni vodu na površini.

Nalaz takođe nije biosignatura i ne govori ništa o životu. Molekuli na bazi ugljenika koje je rover ranije našao mogu biti i biološkog i geološkog porekla, i to razlikovanje ovim snimkom nije pomereno ni za korak.

Na kraju, ovo je objava misije, a ne recenzirani rad. Izmereni oblici i hemijski sastav tek se analiziraju, pa će odgovor na pitanje kako je nastalo ovo polje doći iz tih podataka, a ne iz slike.