Perseverance na Marsu pretekao Opportunity: 45,22 km

Rover Perseverance prešao je više nego bilo koje vozilo na površini nekog drugog sveta. Odometar mu je 11. oktobra 2026. pokazao 45,22 kilometra (28,10 milja), čime je prestigao rekord od 45,16 kilometara koji je od 2014. držao Opportunity, saopštila je NASA 12. oktobra na blogu misije. Rekordni dan je bio 2.006. marsovski dan (sol) misije.

Opportunity je ovu razdaljinu skupljao od 2004. do 2018. godine, skoro petnaest godina. Perseveranceu je trebalo oko pet i po godina od sletanja 2021. Prednost je mala: oko 60 metara na ukupnom putu. Granicu je pomerila vožnja od 91,31 metar, izvedena upravo tog sola.

Kuda je rover išao kad je pao rekord

Perseverance se u tom trenutku kretao ka mestu zvanom Idubi, kroz oblast koju misija zove Lac de Charmes, zapadno od oboda kratera Jezero. Prema NASA-i, to je možda najstariji teren ikad istražen u Sunčevom sistemu, a stene nastale pri udaru stare su oko četiri milijarde godina. Naučni tim u Idubiju očekuje tragove drevnih hidrotermalnih sistema.

Posle Lac de Charmes rover nastavlja duž oboda kratera na jug ka Rainbow Falls, bloku stare kore širine oko 100 metara koji je podigao isti udar. NASA je odobrila prvo produženje misije, koje je počelo u oktobru i traje otprilike do kraja 2028.

Zašto je rover brži od svojih prethodnika

Najveći deo zasluge NASA pripisuje sistemu za samostalnu vožnju AutoNav. Rover snima teren dok se kreće, pravi trodimenzionalnu mapu prepreka i sam bira putanju između tačaka koje zadaju planeri na Zemlji. Više od 90 odsto ukupnog puta Perseverance je prešao vozeći se tako, a Opportunity i njegov blizanac Spirit oko 5 odsto. Prvi NASA-in rover na Marsu, Sojourner, procenjivao je put ispred sebe na osnovu 20 mernih tačaka, a Perseverance pri svakom osmatranju obrađuje 600.000.

Najduža vožnja koju rover može da izvede za jedan sol je do 412 metara. Prvobitni plan misije predviđao je najviše oko 12,4 milje, dvadesetak kilometara, a rover je tu granicu daleko prešao. Stiven Li, menadžer projekta rovera Curiosity i Perseverance u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon (JPL), rekao je na blogu misije:

„Čast je raditi na Perseveranceu u trenutku kada je tehnologija dovoljno sazrela da su ovakve vožnje rutina. Prvobitna misija predviđala je najviše 12,4 milje vožnje. Daleko smo to prešli, a uz potpuno ispravne sisteme kretanja i povoljne rezultate testova produženog veka trajanja, očekujemo da će Perseverance još mnogo godina dodavati ovom rekordu.”

Mark Majmoun, zamenik šefa tima za robotske operacije na Perseveranceu, rekao je na istom blogu:

„Rover koji je oborio ovaj rekord to je učinio donoseći sopstvene odluke o putanji. Kad mu se da autonomija da jednostavno krene, Perseverance je bolji vozač od onog koji je sleteo, i nismo gotovi. Naš najnoviji softver uči Perseverance da manje upravlja a više rola, i da usred vožnje proverava svoj položaj prema orbitalnim kartama. Sledeća granica je sama sunčeva svetlost. Odsjaj u navigacionim kamerama je razlog zbog kog parkiramo do sredine popodneva ako vozimo ka Suncu, a ako rover naučimo da vidi mimo tih artefakata, svaki rover posle njega dobija duži radni dan.”

Kako se rekord uklapa među ostale rovere

NASA je uz saopštenje objavila i infografik koji poredi razdaljine rovera na Mesecu i Marsu. Prema njemu i blogu, Sojourner je 1997. u misiji od 83 sola prešao oko 100 metara. Spirit je do 2010. i zimskog zastoja prešao 7,7 kilometara. Opportunity je radio 5.111 sola, a 2015. je završio prvi vanzemaljski maraton. Curiosity, koji od 2012. radi u krateru Gejl, ima više od 38,07 kilometra.

Perseverance je ranije u misiji prestigao i lunarne rekorde: 35,7 kilometara koje su 1972. prešli astronauti Apola 17 Judžin Sernan i Harison Šmit, i 39 kilometara sovjetskog rovera Lunohod 2 iz 1973.

Šta rekord ne govori

Odometar beleži pređeni put, ne naučnu vrednost tog puta. NASA to sama ističe: rekordi razdaljine su, kako navodi, samo dodatak. Važnije je što veća izdržljivost rovera donosi veću geološku raznolikost na dohvat ruke. Perseverance je do sada sakupio 29 uzoraka stena i regolita, sa dna kratera, iz delte koju je oblikovala davno nestala reka i sa oboda kratera, a kod stene zvane Cheyava Falls pronašao je mogući biološki potpis. Da li hidrotermalni tragovi u Idubiju postoje, nije poznato, a to je tek ono što tim nada da će naći.