Vojadžeru 2 oslobođena struja za još godinu dana nauke
NASA je saopštila da je zahvat štednje struje na Vojadžeru 2 uspeo, pa magnetometar, podsistem za plazma talase i podsistem za kosmičke zrake rade najmanje godinu dana duže od predviđenog.
Inženjeri NASA Laboratorije za mlazni pogon (JPL) izveli su na sondi Vojadžer 2 zahvat kojim su oslobodili dodatnu struju, pa sva tri naučna instrumenta koja na toj letelici još rade ostaju uključena najmanje godinu dana duže nego što je bilo predviđeno. NASA je rezultat objavila 4. avgusta 2026. na zvaničnom blogu misije. Do sada se o tom postupku govorilo samo kao o planu.
Tim je zahvat nazvao „Veliki prasak“. Postupak je bio da se istovremeno isključi više uređaja koji troše struju i da se zamene alternativama sa manjom potrošnjom, uz uslov da letelica ostane dovoljno topla da uopšte može da radi. Ušteda nije nastala gašenjem nauke, nego prerasporedom potrošnje van naučnog dela letelice.
Zašto Vojadžerima struja nestaje po rasporedu
Obe letelice napajaju se iz radioizotopskih termoelektričnih generatora, uređaja koji toplotu raspada plutonijuma pretvaraju u struju. Svaka je ponela oko 13,5 kilograma plutonijuma-238, a kako se zaliha raspada, izlazna snaga opada za oko 4 vata godišnje. Posle skoro pola veka od lansiranja, Vojadžer 2 je poleteo 20. avgusta 1977, rezerva snage svedena je na tanku marginu, pa tim godinama gasi sve što nije neophodno.
Taj raspored ima svoju hronologiju. Svaka letelica ponela je po 10 naučnih instrumenata, a većina je ugašena posle završetka preleta pored planeta, kada za njima više nije bilo potrebe. Od 2024. gase se instrumenti koji nauku i dalje rade, i to isključivo zbog manjka struje: na Vojadžeru 2 najpre plazma spektrometar u septembru 2024, pa podsistem za niskoenergetske naelektrisane čestice u martu 2025. Po istoj logici, bez ovog zahvata do kraja 2026. morao bi da padne još jedan instrument na Vojadžeru 2.
Zašto se ovakav zahvat ne može ispraviti u hodu
Signal do Vojadžera 2 putuje oko 19 i po sati u jednom smeru. Komanda poslata sa Zemlje stiže tek posle skoro čitavog dana, a potvrda da je nešto pošlo naopako vraća se isto toliko dugo. Zbog toga se ovakva operacija planira unapred, do detalja, bez mogućnosti da se u realnom vremenu bilo šta popravi dok se odvija.
Na Vojadžeru 2 sada rade magnetometar, podsistem za plazma talase i podsistem za kosmičke zrake. Magnetometar meri jačinu međuzvezdanog magnetnog polja i način na koji ono deluje sa magnetnim poljem Sunca. Podsistem za plazma talase meri gustinu međuzvezdane plazme. Podsistem za kosmičke zrake prati sastav, energiju i raspodelu kosmičkih zraka izvan heliosfere. Nijedan od ta tri podatka ne može se prikupiti sa bilo kog drugog mesta, jer su Vojadžeri jedine letelice koje su ikada radile van te Sunčeve zaštitne opne.
Sledeći je Vojadžer 1
Isti postupak tim planira da primeni na Vojadžeru 1 u narednim mesecima. Ta letelica je dalje od Zemlje i ove godine dolazi do granice koja se lako pamti: NASA navodi da će 18. novembra 2026. Vojadžer 1 biti udaljen jedan svetlosni dan od Zemlje, oko 25,9 milijardi kilometara (16,1 milijardu milja). Biće to prvi objekat ljudske izrade na toj razdaljini.
Vredi razdvojiti šta je ovim postignuto, a šta nije. Zahvat nije stvorio novu snagu, nego je postojeću premestio, i gubitak od oko 4 vata godišnje ostaje netaknut. Produžetak je NASA odredila kao najmanje godinu dana, dakle kao donju granicu, ne kao rok trajanja misije. Inženjeri su i ranije procenjivali da bi program štednje mogao da održi obe letelice u radu do tridesetih godina, ali sa po jednim uključenim instrumentom, i ta procena se ovim saopštenjem ne menja. U okruženju u kome obe sonde rade skoro pola veka, kvar koji niko nije predvideo i dalje je verovatniji uzrok kraja misije od potrošene struje.
