Stanford: 35 odsto manje Alchajmerovih naslaga uz estrogen
Studija Stanford Medicine u časopisu Neurology poredila je 258 obdukovanih mozgova žena koje su uzimale estrogen sa 2.701 mozgom onih koje nisu. Šanse za Alchajmerovu patologiju manje su 35 odsto.
Tim istraživača sa Univerziteta Stanford objavio je 12. avgusta 2026. u časopisu Neurology studiju koja hormonsku terapiju u menopauzi zasnovanu samo na estrogenu povezuje sa manje Alchajmerovih naslaga u mozgu. Nalaz je izveden iz obdukcija, dakle iz materijala koji se u dijagnostici te bolesti smatra zlatnim standardom. Kod žena koje su uzimale terapiju samo estrogenom šanse da se na obdukciji nađe Alchajmerova patologija bile su manje za 35 odsto nego kod žena koje terapiju nisu koristile. Rad nosi oznaku 10.1212/WNL.0000000000218413.
Do sada su se istraživanja o vezi između menopauzalne hormonske terapije i pamćenja oslanjala uglavnom na kognitivne testove i na biomarkere iz krvi i cerebrospinalne tečnosti. Rezultati su bili neujednačeni. Jedne studije su ukazivale na zaštitni efekat, druge nisu našle nikakvu korist, a treće su upućivale na povećan rizik, pre svega kada terapija počinje posle 65. godine.
Glavni autor studije je Hadi Hoseini, vanredni profesor psihijatrije i bihevioralnih nauka na Stanfordu. Vodeće koautorstvo dele Dženifer Bruno i bivši postdoktorand Džejkob Šo.
Naša studija je jedinstvena po tome što smo pogledali sve standarde dijagnoze Alchajmerove bolesti, uključujući i zlatni standard ishoda, a to su obeležja Alchajmera u obdukovanim mozgovima.
Tako je Hoseini opisao razliku u odnosu na raniju literaturu, u saopštenju Stanford Medicine. Isti autor objašnjava i zašto krv i likvor nisu dovoljni.
Iako je postignut veliki napredak sa biomarkerima iz krvi i cerebrospinalne tečnosti, oni vam ne govore koliko je oštećenje mozga veliko ni gde se tačno nalazi.
Kako je studija rađena
Istraživači su pretražili dve postojeće baze sa ukupno 21.462 učesnice, prosečne starosti oko 70 godina, sve preko 50 godina. Iz tog materijala izdvojen je deo žena koje su posle smrti donirale mozak na analizu.
Poređeno je 258 obdukcija žena koje su prijavile da su koristile terapiju samo estrogenom sa oko 2.701 obdukcijom žena koje nisu koristile nijedan oblik hormonske terapije. U tkivu su tražena tri obeležja: amiloidne naslage, klupčići vezani za tau protein i gustina neuritičkih plakova. Rezultati su bodovani, a analiza je korigovana za uzrast, genetsku varijantu APOE4, povišen pritisak, obrazovanje i rasu.
Uz nalaz od 35 odsto manjih šansi za patologiju, kod korisnica terapije zabeležene su i 39 odsto manje šanse da za života dobiju kliničku dijagnozu demencije. Osamnaest odsto žena na hormonskoj terapiji na obdukciji nije imalo nikakve znake Alchajmerove bolesti, naspram 10 odsto onih koje terapiju nisu uzimale. Merenja kod živih učesnica išla su u istom pravcu: manje amiloida u krvi i cerebrospinalnoj tečnosti, bolji rezultati na testovima pamćenja i manji pad sposobnosti za samostalan život.
Terapija samo estrogenom propisuje se ženama kojima je uklonjena materica, jer estrogen bez progestina uz očuvanu matericu podiže rizik od raka endometrijuma. Više od 30 odsto žena ima tu operaciju do 60. godine, pa se nalaz odnosi na oko trećinu žena u menopauzalnom uzrastu. Oko dve trećine obolelih od Alchajmerove bolesti su žene.
Zašto je preporuka bila suprotna
Veliku promenu u praksi izazvala je analiza Women’s Health Initiative Memory Study iz 2003. godine, koja je kombinaciju estrogena i progestina povezala sa većim rizikom od demencije kada se počne u kasnijem životnom dobu, kao i sa rizikom od raka dojke i srčanih oboljenja. Američka Uprava za hranu i lekove je 2025. godine povukla upozorenje u crnom okviru koje je iz toga proisteklo, ali je upotreba terapije već bila pala. Procena da je oko 27 odsto žena tokom života koristilo menopauzalnu hormonsku terapiju danas je ispod 5 odsto.
Bruno je efekat opisala oprezno.
Izgleda da menopauzalna hormonska terapija ima skroman, ali smislen i statistički značajan zaštitni efekat na rizik od razvoja Alchajmerove patologije.
Ona je dodala i kako ovaj rezultat stoji prema ranijoj kliničkoj preporuci: „Dugo je važila preporuka da se menopauzalna hormonska terapija ne koristi zbog slabljenja pamćenja. Ova studija ide protiv te preporuke.”
Gajatri Devi, neurolog na medicinskom fakultetu Zucker u okviru sistema Hofstra i Northwell Health u Njujorku, koja nije učestvovala u istraživanju, ocenila je za Science News da rad popunjava jedan deo slike: „Ova studija dodaje važan deo sve većem broju dokaza o menopauzalnoj hormonskoj terapiji i zdravlju mozga.”
Šta studija ne dokazuje?
Studija pokazuje povezanost, ne uzročnost. Reč je o analizi postojećih baza, a ne o kliničkom ispitivanju sa nasumičnom dodelom terapije, pa se iz nje ne može zaključiti da estrogen sprečava Alchajmerovu bolest.
Ograničenja su i uža nego što izgleda na prvi pogled. Nalaz se odnosi samo na terapiju estrogenom, ne i na kombinaciju sa progestinom, jer broj obdukcija žena na toj kombinaciji nije bio dovoljan za zaključak. Odnosi se i samo na oralnu primenu, pošto korisnice lokalnih estrogenskih preparata nisu ulazile u analizu. Žene iz uzorka bile su starije i terapiju su počinjale kasno, često pre više decenija, kada su se i sam preparat i vreme uvođenja razlikovali od današnje prakse.
Istraživanje su finansirali američki Nacionalni instituti za zdravlje kroz sedam grantova. Autori traže da sledeći korak budu klinička ispitivanja koja prate biomarkere i pamćenje od početka menopauze, uz posebnu analizu kombinovane terapije. Bruno je za Science News poručila i kome taj posao pada u ruke: „Žene mogu da se zauzmu za buduće studije koje bi zaista razjasnile uzročnost ovoga.”
