Prsluk protiv zračenja skinuo bi 60 odsto doze astronautu
Merenja sa bespilotne misije oko Meseca pokazuju da bi prsluk od 26 kilograma smanjio dozu zračenja za oko 60 odsto u sunčevoj oluji jačine one iz 1972. godine.
Zaštitni prsluk protiv zračenja koji je 2022. godine leteo oko Meseca u kapsuli Orion smanjio bi dozu astronautu za oko 60 odsto tokom sunčeve oluje kakva se dogodila 1972. godine. Rezultati merenja objavljeni su 12. avgusta 2026. u časopisu Science Advances, u radu o prvim procenama nosive zaštite od zračenja za ljudsko istraživanje dubokog svemira, a prvi autor je Džordan Huri iz kompanije StemRad.
Izvan Zemljinog magnetnog polja astronaut je bez zaklona koji ljudi na tlu imaju. U pojavi koja se zove sunčev čestični događaj Sunce izbacuje protone visoke energije, a izlaganje toj vrsti zračenja podiže rizik od nekoliko vrsta raka. Zato je zaštita od zračenja jedno od pitanja koje stoji između sadašnjih letova i baze na Mesecu, gde bi boravak trajao nedeljama, a ne danima kao u programu Apolo.
Kako su Zohar i Helga izmerile dozu
Prsluk je nosila jedna od dve ženske lutke koje su letele na misiji Artemis 1, bespilotnom letu oko Meseca koji je trajao 25 dana. Lutke su bile vezane u putničkim sedištima kapsule Orion. Zohar je nosila prsluk, Helga je bila bez ikakve zaštite. Obe su visoke oko 90 centimetara od glave do donjeg dela trupa i u sebi imaju hiljade senzora zračenja, pa se doza očitava po tačkama unutar tela, a ne samo na koži.
Prsluk se zove AstroRad, teži 26 kilograma i napravljen je od polietilena visoke gustine. Razvile su ga američko-izraelska kompanija StemRad i Lockheed Martin, po uzoru na opremu koju nose timovi za nuklearne akcidente, a ranija verzija je pre ovog leta isprobana na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Pokriva organe koji su na zračenje najosetljiviji:
- koštanu srž
- pluća
- digestivni trakt
- grudi
- jajnike
Obe lutke su ženske jer se žene smatraju osetljivijim na rak izazvan zračenjem.
Koliko bi doze prsluk zaista skinuo?
Tokom cele misije nije se dogodila nijedna sunčeva oluja. Zbog toga brojke iz rada nisu izmerena zaštita u oluji, nego proračun: tim je na podatke prikupljene dok je Orion prolazio kroz unutrašnji Van Alenov pojas primenio dva poznata ranija događaja, iz avgusta 1972. i oktobra 1989. godine.
Za scenario iz 1972. doza bi pala sa 222 na 87,5 milisiverta, dakle za oko 60 odsto. Za jači događaj iz 1989. smanjenje bi bilo oko 40 odsto. Ta dva broja odgovaraju 193, odnosno 131 danu nepotrebnog izlaganja zračenju u dubokom svemiru.
„Smanjenje doze koje smo videli bilo je iznenađujuće”, rekao je Huri.
Razmera se vidi kad se doda dvoje merila. Čovek na površini Zemlje godišnje primi oko 3 milisiverta iz prirodnih izvora. Američka svemirska agencija ograničava ukupnu dozu koju astronaut sme da primi tokom cele karijere na 600 milisiverta. Doza od 222 milisiverta iz jedne jedine oluje potrošila bi trećinu tog karijernog budžeta, pa je razlika koju prsluk pravi razlika u broju misija koje jedan čovek sme da odleti.
Zašto prsluk nije poleteo na Artemis 2
Prsluk nije bio na misiji Artemis 2, letu sa četvoro ljudi koji je u aprilu 2026. proleteo pored Meseca. Let je trajao 10 dana i u kapsuli nije bilo mesta. Zamisao ionako nije da se prsluk nosi stalno, nego da se obuče tokom sunčeve erupcije sa visokim zračenjem. U takvom trenutku posada se sklanja u zaklon unutar broda, a onaj ko nosi prsluk bi mogao da obavi posao koji ne trpi odlaganje.
Tim sada radi na modularnoj verziji, jednom osnovnom prsluku koji bi se prilagođavao različitim telima, čime bi se smanjila masa koja se lansira. Zohar i njen prsluk su izloženi u Kenedijevom svemirskom centru na Floridi.
Šta ovo ne dokazuje
Rad ne pokazuje da je prsluk zaštitio nekoga u sunčevoj oluji, jer oluje na Artemisu 1 nije bilo. Pokazuje koliko je zračenja prošlo kroz zaštićenu i kroz nezaštićenu lutku u Van Alenovom pojasu, a ostalo je proračun za dva istorijska događaja. Lutka nije čovek i ne govori o tome kako telo reaguje na primljenu dozu, nego samo koliko je energije stiglo do pojedinih organa.
Zaštita je usmerena na nabrojane organe, ne na celo telo, i vezana je za sunčeve čestične događaje, koji su samo jedan deo zračenja u dubokom svemiru. Koliko bi ovakva oprema smanjila stvaran rizik od raka kod posade koja mesecima boravi na Mesecu, iz jednog leta bez oluje se ne može izračunati.
