Vitamin D: veća doza povezana sa boljom kognicijom
Studija Univerziteta Emori na 54 osobe sa poremećajem sna i blagim kognitivnim oštećenjem povezuje dnevnu dozu od 5.000 IU vitamina D sa 13 odsto boljim rezultatom na testu pamćenja.
Tim naučnika sa Univerziteta Emori u Atlanti objavio je istraživanje koje povezuje visoku dnevnu dozu vitamina D sa boljim rezultatom na testu pamćenja kod ljudi koji imaju i poremećaj sna i blago kognitivno oštećenje, dva rana znaka demencije. Rad je objavljen u časopisu Sleep Medicine, pod oznakom 10.1016/j.sleep.2026.108960. Autori sami naglašavaju da je reč o preliminarnom nalazu, ali temu čini hitnom podatak da u Sjedinjenim Državama trenutno živi više od 7 miliona ljudi sa Alchajmerovom demencijom, a taj broj bi do 2050. godine trebalo da poraste na gotovo 13 miliona.
Portal Srpske novine je ranije pisao o pokušaju da se rizik od demencije uhvati alatima veštačke inteligencije, u tekstu o AI proceni starosti mozga. Nova studija ide iz drugog pravca: umesto skupog snimanja, pita se da li nešto tako dostupno kao dodatak ishrani ima veze sa kognicijom baš u ranom periodu, kada su poremećaj sna i blago kognitivno oštećenje već prisutni, ali dijagnoza demencije još nije postavljena.
Šta je istraživanje tačno merilo
Istraživanje je obuhvatilo 54 odrasle osobe koje imaju i poremećaj sna i blago kognitivno oštećenje (MCI), stanje koje se u medicini smatra međufazom između normalnog starenja mozga i demencije. Kogniciju je tim procenjivao Montrealskom procenom kognicije (MoCA), standardnim skrining testom pamćenja i mišljenja koji se koristi i za procenu rizika od demencije. Podatak o unosu vitamina D dobijen je iz onoga što su učesnici sami prijavili o svojim dodacima ishrani, a ne iz merenja u krvi, i to je jedno od ograničenja koje autori sami ističu.
Učesnici koji su prijavili da uzimaju 5.000 ili više internacionalnih jedinica (IU) vitamina D dnevno postigli su više od 13 odsto bolji rezultat na MoCA testu od onih koji dodatak nisu uzimali uopšte. Razlika je ostala i kada su istraživači u obzir uzeli godine, pol, indeks telesne mase i obrazovanje učesnika. Manje dnevne doze, ispod tog praga, nisu pokazale nikakvu povezanost sa boljim rezultatom, efekat se video samo iznad granice od 5.000 IU. Između oblika D2, koji se uglavnom dobija iz biljaka i gljiva, i D3, koji telo stvara na suncu i unosi hranom životinjskog porekla, nije bilo razlike u kognitivnom učinku.
Zašto je trenutak intervencije važan
Istraživači posebno ističu period u kom se meri efekat, jer blago kognitivno oštećenje je stanje u kom promene tek počinju, ali mogućnost da se na mozak utiče još postoji.
Kod starijih osoba koje imaju i poremećaj sna i blago kognitivno oštećenje, ovo može da predstavlja ključan prozor za intervenciju.
Rečenicu potpisuje Viktorija Pak, viša autorka studije i vanredna profesorka na Školi za negu Nel Hodžson Vudraf Univerziteta Emori, u saopštenju tog univerziteta. Pak dodaje i zašto smatra da je baš ovaj tip mere značajan.
Prepoznavanje dostupnih i promenljivih činilaca, kao što je uzimanje dodatka vitamina D, u ranijim fazama kognitivnog propadanja moglo bi da postane sve važnije.
Uz Pak, rad potpisuju i Sirui Džou, Pol Sudešna, Lin Mari Troti i Donald Blajvajz, takođe sa Univerziteta Emori. Istraživanje je finansirao američki Nacionalni institut za starenje, deo Nacionalnih instituta za zdravlje, kroz projekte označene kao R01AG097853-01 i R61AG080606.
Vitamin D je nutrijent bitan za funkciju mišića i nerava, a povezuje se i sa kvalitetom sna. Poremećaji spavanja su čest pratilac Alchajmerove demencije: polovina osoba sa umerenim do teškim oblikom bolesti prijavljuje probleme sa snom, što upućuje na dvosmernu vezu između lošeg sna i pada kognitivnih sposobnosti. Ranija istraživanja su nedostatak vitamina D već povezivala sa nesanicom i češćim buđenjem tokom noći, ali ova studija je, po rečima autora, prva koja je odnos vitamina D i kognicije posmatrala baš kod ljudi koji istovremeno imaju i poremećaj sna i blago kognitivno oštećenje.
Šta ova studija ne dokazuje
Reč je o posmatračkoj, ne o kontrolisanoj kliničkoj studiji: istraživači su beležili šta su ljudi radili, nisu nikoga nasumično raspoređivali u grupu koja prima vitamin D i grupu koja ga ne prima. Iz takvog dizajna sledi povezanost, ne uzročnost, i sam uzorak od 54 osobe je mali za čvršći zaključak. Autori izričito kažu da je ovo tek početni rad koji traži veće studije da bi se nalaz potvrdio.
Tu stoji i upozorenje koje autori sami stavljaju u prvi plan: doza na kojoj su videli efekat, 5.000 IU dnevno, veća je od gornje granice koju važeće preporuke smatraju bezbednom, a ona iznosi ispod 4.000 IU dnevno. Prekomeran unos vitamina D nosi rizik od trovanja, pa nalaz nije poziv da se samostalno prekorači preporučena doza, nego razlog da se veće, kontrolisane studije urade pre nego što se iz ovog obrasca izvede bilo kakva preporuka za širu upotrebu.
