Samo 6,6 odsto astrobiologa veruje u život na K2-18b
Anketa među stotinama astrobiologa, objavljena u Nature Astronomy, pokazuje da samo 6,6 odsto veruje da je život verovatno pronađen na K2-18b, a 15,1 odsto kod marsovske stene Čejava Fols.
Istraživači sa Univerziteta u Daramu anketirali su stotine astrobiologa širom sveta i postavili im jedno pitanje: da li smatraju da je vanzemaljski život verovatno pronađen. Anketa je sprovedena u roku od nekoliko dana posle dve najavljene prekretnice iz 2025. godine, mogućeg biopotpisa na egzoplaneti K2-18b i marsovske stene sa takozvanim leopardovim pegama. Rezultati, objavljeni u časopisu Nature Astronomy pod oznakom s41550-026-02876-9, pokazuju da je struka ostala znatno opreznija od naslova koji su tih dana kružili medijima.
U aprilu 2025. godine naučnici su saopštili da su u atmosferi K2-18b pronašli moguće tragove jedinjenja dimetil sulfida i dimetil disulfida, molekula koji se na Zemlji vezuju za biološku aktivnost. Najava je predstavljena kao jedan od najjačih dokaza vanzemaljskog života do tada. Pet meseci kasnije, u septembru 2025, NASA je saopštila da stena po imenu Čejava Fols, koju je na Marsu otkrio rover Perseverance, čuva mogući biopotpis, mineralne prstenove nalik leopardovim pegama kakve na Zemlji najčešće stvara mikrobna aktivnost. Direktor NASA-e Šon Dafi je tom prilikom rekao da je reč o koraku „najbližem ikada” otkriću života na Marsu.
Šta su astrobiolozi odgovorili
Anketu je vodio Piter Vikers, šef katedre za filozofiju nauke na Univerzitetu u Daramu, kroz istraživačku grupu C-SCOPE, koja prati kako naučne zajednice reaguju na neizvesnost. Upitnik je bio jednostavan: astrobiolozima je postavljeno pitanje da li smatraju da je vanzemaljski život verovatno pronađen, sa rasponom odgovora od potpunog slaganja do potpunog neslaganja. U oba slučaja anketa je sprovedena u roku od nekoliko dana posle same najave, dok je pažnja javnosti bila na vrhuncu.
Za slučaj K2-18b, samo 6,6 odsto anketiranih se složilo da je vanzemaljski život verovatno pronađen. Na neutralnu poziciju otpalo je 28,0 odsto odgovora, dok se čak 63,4 odsto astrobiologa nije složilo sa tvrdnjom. Kod marsovske stene slika je bila nešto drugačija, mada i dalje daleko od potvrde: 15,1 odsto se složilo, 44,6 odsto se nije složilo, a 40,3 odsto ostalo je neutralno.
Najveći pomak, međutim, nije bio u broju onih koji su se složili, nego kod onih koji su se najodlučnije protivili. Udeo astrobiologa koji su se oštro ne složili pao je sa 35,1 odsto kod K2-18b na svega 11,1 odsto kod marsovske stene. Drugim rečima, struka se nije pomerila od odbijanja ka prihvatanju, nego od oštrog odbijanja ka blažem neslaganju i neutralnosti. Vikers i njegove kolege to objašnjavaju time što je marsovska stena bila fizički dostupna za direktno proučavanje, dok se zaključak o K2-18b oslanjao na spektralne podatke prikupljene sa udaljenosti od 120 svetlosnih godina.
Zašto anketa, a ne samo izjave
Vikers je istraživanje opisao kao pokušaj da se javna rasprava o nauci ne svodi na izjave pojedinaca. „Naš cilj je da bolje razumemo kako naučne zajednice reaguju na neizvesnost”, rekao je Vikers za The Conversation.
Prema njegovim rečima, javna rasprava se često oslanja na izjave pojedinačnih naučnika koje mediji citiraju, umesto na sistematski uvid u to šta cela zajednica misli. Fraze poput „nauka kaže” ili „naučnici veruju” sažimaju širok raspon mišljenja u jednu, lako citiranu poziciju. Anketa, tvrdi Vikers, pokazuje teksturu ispod te pozicije: koliko je istraživača ubeđeno, koliko skeptično, a koliko jednostavno smatra da dokazi još nisu dovoljni za odluku. C-SCOPE grupa smatra da bi ovakvo anketiranje trebalo da postane redovan deo izveštavanja o spornim naučnim nalazima, ne izuzetak, i da isti pristup važi i za klimatske promene, pandemije ili veštačku inteligenciju, gde se javnost često poziva na “naučni konsenzus” bez merljivog dokaza da on postoji.
Studija ipak ima jasne granice. Autori u dostupnom materijalu ne navode tačan broj ispitanika niti detaljnu strukturu uzorka po podoblastima astrobiologije, a anketa meri mišljenje struke, ne dokazuje niti opovrgava da je život zaista pronađen na bilo kom od dva mesta. Slaganje ili neslaganje anketiranih naučnika takođe ne govori ništa o tome koliko je svaka pojedinačna najava metodološki čvrsta, to ostaje pitanje za recenzirane radove o samim nalazima, ne za anketu o njihovom prijemu u struci. Ono što podaci pokazuju jeste da je oprez, a ne oduševljenje, dominantan stav astrobiologa prema oba slučaja, i da je taj stav znatno teže izmeriti nego prepisati iz jedne izjave za medije.
