Ustavobranitelji traže istragu o smrti Vladimira Cvijana
Udruženje advokata odgovorilo je na saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i iz istog obdukcionog zapisnika izvuklo ranu na čelu i formulaciju o zubima.
Udruženje Ustavobranitelji objavilo je 8. avgusta saopštenje kojim odgovara na tvrdnje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o smrti advokata i nekadašnjeg funkcionera Srpske napredne stranke Vladimira Cvijana. Saopštenje potpisuju članovi Upravnog odbora, advokati Čedomir Kokanović, Jovan Rajić i Ivan Ninić, a njegova suština je zahtev da se o smrti Cvijana sprovede istraga i da odgovaraju oni koji je nisu sproveli.
Povod je saopštenje tužilaštva od 1. avgusta, u kojem je ta institucija iznela delove obdukcionog zapisnika i navela da je smrt nastupila usled utapanja, uz nalaz da je u vreme umiranja postojalo stanje alkoholisanosti. Tužilaštvo se tada unapred izvinilo Cvijanovoj porodici zbog objavljivanja detalja, uz obrazloženje da je na to primorano kako bi demantovalo tvrdnje pojedinih advokata da je Cvijan ubijen.
Šta udruženje osporava
Ustavobranitelji ne spore nalaz o utapanju. Oni spore zaključak koji je tužilaštvo iz tog nalaza izvelo. U saopštenju stoji da „nije jasno ko je ‘utopio’ Vladimira Cvijana” i navode se tri načina na koja se do utapanja dolazi: ubistvo, samoubistvo i nesrećan slučaj.
„Prvi način je ubistvo, odnosno namerno utapanje Vladimira Cvijana od strane trećih lica. Drugi način je samoubistvo. I treći način je nesrećan slučaj, odnosno saplitanje ili slučajan pad u vodu, što tužilaštvo evidentno pokušava da ‘podvali’ javnosti, uz isticanje (dva puta) navodne alkoholisanosti Vladimira Cvijana, po dobro poznatom receptu pada helikoptera i svaljivanja krivice na pilota Omera Mehića”, navodi se u saopštenju Upravnog odbora.
Poređenje sa slučajem pada helikoptera nije uzgredno. Njime advokati sugerišu obrazac, ne pojedinačnu grešku, a to je teža optužba od tvrdnje da je jedan predmet loše vođen.
Drugi deo osporavanja tiče se povreda. Ustavobranitelji tvrde da obdukcioni zapisnik, koji su dobili od samog tužilaštva, sadrži opis rane na čelu koja po obliku i veličini odgovara udarcu cevi pištolja, iako je tužilaštvo saopštilo da tragova mehaničkih povreda nije bilo. Ukazuju i na formulaciju iz zapisnika da su zubi bili „najvećim delom” prisutni.
Šta je tužilaštvo navelo
Tužilaštvo je 1. avgusta ostalo pri oceni koju je dalo pre osam godina.
„Nije postojala bilo kakva indicija koja bi ukazivala na izvršenje nekog krivičnog dela”, navelo je Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Predmet je arhiviran 27. marta 2018. godine, službenom beleškom postupajućeg javnog tužioca. Navode o rani na čelu i o zubima tužilaštvo je odbacilo kao proizvoljne, uz tvrdnju da se javnosti ne prikazuju celi delovi zapisnika.
Zašto je hronologija ovde ključna
Cvijan je preminuo 5. januara 2018. godine. Od tog dana do arhiviranja predmeta prošao je 81 dan. Reč je o smrti advokata koji je bio poslanik vladajuće stranke, a spis je zatvoren za manje od tri meseca, bez istrage koja bi razdvojila tri scenarija koja advokati sada nabrajaju.
Zatim sledi period koji ovaj slučaj i drži u javnosti. Činjenica da je Cvijan mrtav bila je skrivena od javnosti sve do marta 2021, kada je tužilaštvo saopštilo da je reč o utapanju u Dunavu. Nalaz obdukcije prvi put je izašao u javnost te iste godine. Između smrti i prve zvanične informacije stoje tri godine i pitanje ko je i po čijem nalogu tokom tog vremena odlučivao da se ništa ne saopštava.
Naš raniji tekst o objavljivanju delova obdukcije pokazao je da je tužilaštvo prvi put reagovalo tek pošto su advokati u podkastu izneli sumnju u ubistvo. Ova nova razmena to potvrđuje: institucija ne otvara predmet, nego brani odluku iz 2018. godine, dok druga strana traži da se ta odluka preispita.
Da li će istraga biti otvorena?
Zahtev Ustavobranitelja nema formu krivične prijave koja bi tužilaštvo obavezala na postupanje u roku. Reč je o javnom pritisku i o pravnom argumentu iznetom kroz saopštenje. Tužilaštvo je, sa svoje strane, tražilo od Advokatske komore Beograda da reaguje na istupe advokata, čime se sukob prenosi i na staleško telo.
Postoje dva ishoda koja se mogu imenovati. Prvi je da tužilaštvo ostane pri arhiviranju, u kom slučaju spor prelazi u nadležnost Advokatske komore i ostaje na terenu saopštenja. Drugi je da se predmet formalno reaktivira, što bi zahtevalo novo veštačenje obdukcionog nalaza, jer je celo neslaganje svedeno na tumačenje istog dokumenta. Ustavobranitelji su najavili da neće odustati, pa je sledeći potez na tužilaštvu i na Advokatskoj komori Beograda.
