Damask: Sirija izlazi na izbore u Hasakeu i Kobaneu, kurdska oblast pod centralnu vlast

Sirijska vlada predvođena prelaznim predsednikom Ahmedom al Šarom organizuje u sredu dopunske parlamentarne izbore u severoistočnoj guverneraturi Hasake i u kurdskom gradu Kobaneu, oblastima koje su tek u januaru ove godine reintegrisane pod direktnu centralnu vlast Damaska posle borbi između sirijskih bezbednosnih snaga i Sirijskih demokratskih snaga koje je predvodio General Mazlum Abdi. Ostale delove zemlje su za Narodnu skupštinu glasale u oktobru prošle godine, gotovo godinu dana posle istorijskog svrgavanja dugogodišnjeg predsednika Bašara al Asada u pobunjeničkoj ofanzivi iz decembra 2024. godine.

Za Srbiju, koja je u Damasku zadržala diplomatsku ambasadu kroz ceo period građanskog rata i koja je u februaru 2026. godine podigla nivo bilateralnih odnosa potpisivanjem protokola o ekonomskoj saradnji, parlamentarni izbori u Hasakeu su bitan pokazatelj koliko se sirijska prelazna vlada uspeva konsolidovati. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, kojim rukovodi Marko Đurić, šalje na izbore zvaničnog posmatrača preko Centra za regionalnu saradnju u Prištini, što je deo šire balkanske misije koju koordinira Slovenija.

Reintegracija Hasakea i Kobanea pod centralnu vlast Damaska bila je deo sporazuma koji je u januaru postignut između Al Šare i Abdija, posle nekoliko meseci posredovanja koje su zajedno vodili Saudijska Arabija i Sjedinjene Američke Države. Sporazum predviđa zadržavanje ograničene kurdske autonomije u oblasti obrazovanja, lokalne uprave i kulturnih institucija, sa centralnom kontrolom u oblasti spoljne politike, odbrane, finansija i pravosuđa. Kurdske političke partije, uključujući Demokratsku partiju Sirije, učestvuju u izborima sa zasebnim listama, sa očekivanjem da osvoje između 12 i 18 mandata u Narodnoj skupštini od ukupno 210 raspoloživih.

Test kredibiliteta prelazne vlade Al Šare

Al Šara, koji je preuzeo vlast krajem decembra 2024. godine na čelu koalicije koju vodi Hajat Tahrir al Šam, nalazi se pod konstantnim pritiskom Brisela, Vašingtona i regionalnih partnera da pokaže sposobnost izgradnje inkluzivnog političkog sistema koji ne diskriminiše manjine. Po izveštaju Saveta bezbednosti UN iz maja, Sirija je u prelaznoj fazi koja podrazumeva pripremu novog ustava do kraja kalendarske godine, sa formalnim predsedničkim izborima u prvom kvartalu 2027. godine. Prelazna vlada je u martu uspela da donese opštu amnestiju za sve borce SDS koji su do oktobra prošle godine odložili oružje, što je olakšalo proces reintegracije.

Suzanne Maloney, potpredsednica Brookings instituta i direktorka programa za spoljnu politiku te institucije, ocenila je u kratkoj analizi za The Atlantic da su izbori u Hasakeu i Kobaneu „prvi pravi test sposobnosti Al Šare da napravi nešto više od simbolične inkluzije, jer mu treba demonstracija da kurdski glasači mogu istinski uticati na sastav parlamenta“. Po proceni Maloney, ako izlaznost u Hasakeu prelazi 35 odsto, to bi bio jasan signal da kurdska zajednica priznaje legitimnost centralnog procesa, što bi otvorilo prostor za ublažavanje preostalih američkih sankcija u trećem kvartalu.

Brisel sa povučenom podrškom, Vašington dorira sankcije

Brisel je preko Visoke predstavnice EU Kaje Kalas u ponedeljak izrazio podršku „demokratskoj konsolidaciji sirijske tranzicije“, sa formulacijom koja izbegava direktnu osudu povremenih incidenata na severoistoku zemlje, ali zadržava insistiranje na zaštiti manjinskih prava i nezavisnosti pravosuđa. Komesar za susedstvo i proširenje Maroš Šefčovič, u izjavi za AFP, signalizirao je da bi EU mogla u trećem kvartalu razmotriti delimično ukidanje sankcija na sirijski bankarski sektor, što je pitanje koje će Brisel finalizovati posle tehničke procene rezultata izbora u Hasakeu.

Vašington pod administracijom Donalda Trampa zadržao je opštu sankcionu poziciju prema Siriji, ali je u februaru sa državnim sekretarom Markom Rubijem otvorio paralelni kanal pregovora sa Al Šarom u Antaliji, gde je dogovorena postupna normalizacija odnosa sa fokusom na borbu protiv preostalih ćelija Islamske države u sirijskoj pustinji. Po American Foreign Policy Council, izbori u Hasakeu se u Vašingtonu posmatraju kao „nužan ali ne i dovoljan test“, sa očekivanjem da će se sledeći konkretan korak ka ukidanju sankcija desiti tek posle finalizacije ustavnog procesa.

Sledeći konkretni datum jeste 28. maj

Sledeći konkretni datum jeste objavljivanje zvaničnih rezultata izbora 28. maja, posle čega će novoizabrani poslanici biti uključeni u rad Narodne skupštine na vanrednoj sednici 7. juna. Sirijska prelazna vlada planira u junu raspisivanje konkursa za novu ustavnu komisiju, koja će imati šest meseci da pripremi nacrt novog ustava sa predviđenim referendumom u januaru 2027. godine. Beograd će preko ambasade u Damasku pratiti svaku fazu procesa, sa fokusom na proširenje ekonomske saradnje koja je u prethodnim mesecima dotakla obnovu pomorske rute Bar-Latakija.

Šta mislite, da li su izbori u Hasakeu znak istinske konsolidacije sirijske tranzicije ili još jedna simbolična gesta bez realnih posledica za kurdsku zajednicu?