Damask: vlada al-Šare i SDF dogovorili tehnički okvir integracije
Sirijska prelazna vlada predsednika Ahmeda al-Šare i Sirijske demokratske snage dogovorile su tehnički okvir integracije kurdskih jedinica u sirijsku vojsku, sa rokom implementacije do kraja godine.
- Sirijska prelazna vlada i SDF dogovorili tehnički okvir integracije.
- Kurdske jedinice ulaze u sirijsku vojsku sa zadržavanjem lokalne strukture komandi.
- Rok implementacije je kraj 2026, sa fazama svakih devedeset dana.
- Brisel pozdravio sporazum kao "neophodan korak ka stabilizaciji" Sirije.
Prelazna vlada predsednika Sirije Ahmeda al-Šare i komanda Sirijskih demokratskih snaga dogovorile su u sredu uveče tehnički okvir za integraciju kurdskih jedinica u oficijelnu sirijsku vojsku. Dogovor je rezultat četrdeset dana pregovora vodjenih u Damasku i u Hasakeu pod posredstvom Sjedinjenih Američkih Država i Francuske.
Sporazum, koji je predstavljen u zajedničkoj konferenciji za novinare u Damasku, predstavlja jedan od najvažnijih političkih koraka u sirijskoj tranziciji posle pada režima Bašara al-Asada u decembru 2024. Za Srbiju, koja je u maju aktivirala diplomatsku misiju u Damasku u nivou otpravnika poslova, sporazum otvara prostor za nastavak razgovora o obnovi ekonomskih veza i o povratku sirijskih izbeglica iz Srbije.
Strukturalni elementi sporazuma
Sporazum predviđa integraciju oko šezdeset hiljada pripadnika kurdskih jedinica u sirijsku vojsku, sa zadržavanjem lokalne strukture komandi u oblastima sa kurdskom većinom. Zona obuhvata gradove Kobane, Hasaka i Kamišli, gde će lokalni gradonačelnici imati uticaj na imenovanje srednjeg oficirskog kadra.
Rok implementacije je kraj 2026, sa fazama svakih devedeset dana. U prvoj fazi, koja traje do kraja jula, integracija obuhvata pripadnike koji već nose oružje SDF-a u oblastima Hasaka i Rakka. U drugoj fazi, do kraja oktobra, obuhvataju se jedinice u Deir Ez-Zoru i Kobane. Treća faza, do kraja godine, odnosi se na specijalizovane jedinice i nedostajuća logistička sredstva.
Ovaj sporazum je dokaz da je nova Sirija sposobna da preko političkog dijaloga reši pitanja koja su decenijama ostajala otvorena, izjavio je al-Šara u obraćanju iz prestonice u sredu uveče.
Reakcija evropskih institucija
Visoka predstavnica EU Kaja Kalas pozdravila je sporazum u izjavi iz Brisela. Označila ga je kao “neophodan korak ka stabilizaciji Sirije” i najavila da će u narednim nedeljama Komisija razmotriti reviziju režima ograničenja koja se odnose na sirijsku diplomatiju.
Diplomatske aktivnosti EU obuhvataju:
- konsultacije Kalas sa francuskim ministrom za Evropu
- razgovor sa američkim ambasadorom u Briselu o trgovinskim merama
- pripremu paketa pomoći za sirijsku obnovu od dvesta miliona evra
- konsultacije sa Turskom o uticaju sporazuma na regionalnu bezbednost
- razgovor sa Jordanom o pitanjima izbegličkih kampova
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je u maju ukinuo veliki deo sankcija prema Siriji, čime je otvorio prostor za nastavak političke tranzicije. Vašington je preko ambasade u Damasku, koja je obnovljena u martu, podržao pregovore u tehničkom svojstvu.
Pozicija Turske i implikacije za region
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je u sredu uveče da je sporazum “interes celokupnog regiona” i da Turska podržava integraciju kurdskih jedinica u sirijsku vojsku. Stav Ankare predstavlja značajan pomak, pošto je Turska decenijama smatrala SDF terorističkom organizacijom zbog veza sa Radničkom partijom Kurdistana.
Iran, koji je tokom Asadove vlade imao značajno vojno prisustvo u Siriji, nije izdao zvaničnu izjavu. Diplomatski izvori u Teheranu navode da Teheran “prati situaciju” i da bi mogao zatražiti konsultacije u okviru priprema za novi krug nuklearnih pregovora sa Vašingtonom.
Izrael je preko Ministarstva spoljnih poslova izrazio zabrinutost u vezi sa integracijom kurdskih jedinica, sa argumentom da bi nova sirijska vojska mogla biti “izložena infiltraciji iranske mreže”. Premijer Benjamin Netanjahu najavio je da će tema biti predmet razgovora sa Vašingtonom u narednim danima.
Implikacije za Srbiju i region
Beograd je u maju aktivirao diplomatsku misiju u Damasku u nivou otpravnika poslova, što predstavlja prvi diplomatski korak posle obnove kontakata sa novom vlašću. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je u utorak izdalo saopštenje u kojem se podseća da Srbija “podržava stabilizaciju Sirije kroz politički dijalog”.
Za Srbiju je sporazum važan i u kontekstu povratka sirijskih izbeglica koji se nalaze na teritoriji Srbije ili tranzitiraju ka EU. Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije u maju je zabeležio dvesta sedamnaest sirijskih državljana u sistemu azila, od kojih većina iz oblasti Hasaka i Kobane, koje su sada deo integrisanog sirijskog sistema.
Šta sledi posle prve faze
Prva faza implementacije ističe 31. jula. Posle toga, mešovita tehnička komisija sa pet predstavnika sirijske vlade i pet predstavnika SDF-a izdaje izveštaj o napretku. Izveštaj je osnova za odluku o nastavku procesa u drugoj fazi.
Sledeći krug političkih razgovora u Damasku zakazan je za sredinu jula, sa fokusom na učešće kurdskih predstavnika u sastavu prelazne vlade. Al-Šara je u sredu najavio da bi sastav vlade mogao biti proširen za dve nove pozicije do kraja godine, što bi otvorilo prostor za uključivanje kurdskih političara u izvršne strukture.
Da li će prva faza integracije do kraja jula biti realizovana bez prekida, ili će pitanja imenovanja oficira i podele kontrole nad naftnim poljima u Deir Ez-Zoru izazvati zastoj procesa?
