Brisel: Kalas predstavila paket od pet milijardi evra za vazdušnu odbranu Kijeva

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas predstavila je u ponedeljak, 26. maja, na sastanku Saveta za spoljne poslove u Briselu, paket od pet milijardi evra za ojačanje vazdušne odbrane Ukrajine.

Paket je formulisan kao odgovor na ruski masivni napad od 24. maja, kada su hipersonična raketa Orešnik i 600 dronova pogodili Kijev. Finansiraju ga Nemačka, Holandija, Danska, Švedska, Norveška i Finska, uz dodatne kontribucije Češke i Poljske.

Za Srbiju, koja nije sankcionisala Rusiju i ne učestvuje u finansiranju vojne pomoći Ukrajini, paket je važan iz drugog razloga. Beograd je istovremeno u pristupnom procesu, a srpska delegacija na samitu EU sa Zapadnim Balkanom u Tivtu 5. juna mora da formuliše stav koji ne kompromituje neutralnu poziciju ali ni ne signalizira javno neslaganje sa zajedničkom akcijom članica Unije.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić u utorak je dao formulaciju koja čuva kontinuitet od februara 2022:

Srbija prati humanitarni aspekt podrške Ukrajini i kontribuira u svojim mogućnostima.

Kalas je u svom obraćanju Savetu objasnila kako se paket deli na tri komponente:

• 2,3 milijarde evra za dodatne sisteme vazdušne odbrane Patriot, koje SAD proizvode a EU otkupljuje preko mehanizma za zajedničke nabavke
• 1,8 milijardi evra za sisteme IRIS-T, koje proizvodi nemački Diehl, sa rokom isporuke u trećem kvartalu 2026.
• 900 miliona evra za projektile srednjeg dometa za NASAMS sisteme, koji su trenutno u operativnoj upotrebi na frontu

Tri konkretna pomaka u nemačkoj kontribuciji

Prva odluka Bundesvera, doneta u sredu uveče, jeste prebacivanje dodatnog Patriot sistema iz aktivne odbrambene formacije u Ukrajinu. Nemačka odbrambena industrija i Kancelarova kancelarija potvrdile su odluku paralelno. Sistem će biti operativan sa nemačkim instruktorima do kraja juna, prema brifingu Bundesvera.

Druga odluka je pojačanje proizvodnih kapaciteta Rajnmetala. Fabrika u Ungeru, koja proizvodi municiju kalibra 155 milimetara, dižе kapacitet sa 700.000 na 1,1 milion komada godišnje do kraja 2026.

Treća odluka jeste otvaranje novog skladišta za ukrajinske jedinice u Drezdenu, koje će služiti kao operativna baza za održavanje sistema vazdušne odbrane. Odluka je rezultat kompromisa između Bundesvera i lokalne vlade u Saksoniji, koja je u ranijim fazama izrazila rezerve zbog javnog protivljenja u pojedinim mestima.

Vašington koordiniše ali ne učestvuje finansijski

Vašington koordiniše tehničke aspekte isporuke, ali ne učestvuje finansijski. To je obrazac koji administracija predsednika Trampa nazivа „evropska sigurnost iz evropskog budžeta“.

Državni sekretar Marko Rubio u utorak je rekao da SAD „podržavaju paket kao demonstraciju evropske solidarnosti“, ali da Vašington u 2026. godini neće alocirati dodatna sredstva preko već potvrđenih programa.

Brisel je preko Komisije i kabineta predsednice fon der Lajen u utorak signalizirao da bi paket mogao biti dopunjen u Tivtu. Politički signal je da regionalne zemlje koje žele da kontribuiraju, posebno Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija, mogu da participiraju u logističkom delu paketa preko mehanizma za zajedničke nabavke. Srbija u ovoj fazi to ne razmatra i ostaje izvan koordinacije.

Kakvu poruku ovaj paket šalje Moskvi, da Brisel stoji uz Kijev i kada Vašington smanjuje sopstvenu involviranost, ili da Brisel pokušava da nadomesti vakuum koji je nastao između Bele kuće i Kremlja?