SAD vratile Albanezi na listu sankcija, izveštilac UN ponovo blokirana

Američki Trezor je u sredu 27. maja, putem zvaničnog obaveštenja na sajtu Kancelarije za kontrolu strane imovine, vratio italijansku pravnicu Frančesku Albanezi, specijalnu izvestilac Ujedinjenih nacija za palestinske teritorije, na listu sankcionisanih lica.

Odluka dolazi šest dana posle odluke prvostepenog suda u Distriktu Kolumbija. Sudija Ričard Leon je u utorak prošle nedelje izdao privremenu zabranu na sankcije, na zahtev Albanezinog supruga i kćerke koji su američki državljani.

Za Srbiju, koja u Vašingtonu i Briselu uporedo brani princip nezavisnosti mandata specijalnih izveštilaca UN-a, slučaj otvara konkretno pitanje. Kako će se u stalnoj misiji pri UN-u u Njujorku formulisati pozicija Beograda kada Generalna skupština u junu razmatra izveštaj o stanju ljudskih prava u Gazi i na Zapadnoj obali. Albanezi je u dva navrata u svojoj funkciji od 2022. pisala kritike i o domaćim mehanizmima u Republici Srbiji, što čini sliku političkog položaja Beograda složenijom u odnosu na italijanske, francuske ili nemačke partnere.

Američka administracija obrazložila je vraćanje na listu odlukom tročlanog veća Apelacionog suda DC od petka. Veće je izdalo administrativnu suspenziju Leonove privremene zabrane, vrativši mogućnost izvršenja Trezorske odredbe o blokadi transakcija. Sankcije, prvobitno uvedene u julu 2025, obuhvataju zabranu korišćenja američkih kreditnih kartica, bankovnih transakcija u dolarima i poslovanja sa američkim partnerima. To praktično znemogućuje rad u međunarodnom finansijskom sistemu.

Razlog koji Vašington navodi

Vašington kao formalni osnov za sankcije i dalje navodi delovanje Albanezi pred Međunarodnim krivičnim sudom, gde je u 2025. podnela analize koje su, prema oceni Stejt departmenta, „doprinele pokretanju postupaka protiv američkih i izraelskih zvaničnika, kompanija i izvršnih direktora“.

Albanezi je u sredu uveče za italijansku štampu sankcije nazvala:

Politički odgovor na pravni rad. Rad specijalnih izveštilaca UN-a institucionalno je zaštićen pravilima koje SAD krše.

Generalni sekretar UN-a Antoniju Gutereš, koji je u toku 2025. više puta podržao Albanezi, u četvrtak iz Njujorka pozvao je „američku administraciju da preispita svoju odluku i poštuje princip nezavisnosti specijalnih mandata“. Visoki komesar za ljudska prava Folker Tirk pridružio se ovoj poziciji, ocenivši da sankcije „postavljaju opasan presedan za nezavisnost ekspertskog sistema UN-a“. Italija je preko ministra spoljnih poslova Antonija Tajanija pozvala na „diplomatski razgovor sa Vašingtonom“, dok je Pariz dao oprezniju formulaciju, izbegavajući direktnu kritiku Bele kuće.

Šta sledi u sudskom postupku

Konačna odluka Apelacionog suda DC očekuje se sredinom juna, kada veće od tri sudije razmatra meritum slučaja, a ne samo procesno pitanje suspenzije. Pravni tim Albanezi, koji koordiniše Centar za ustavna prava iz Njujorka, najavio je da će u glavnom postupku tražiti utvrđivanje neustavnosti naredbe Bele kuće od jula 2025. godine, koja je dala osnov za sankcionisanje državljana trećih zemalja zbog rada u međunarodnim sudovima.

Slučaj se posmatra kao test za buduće pravno tretiranje sankcija prema osobama koje rade u multilateralnim institucijama.

Beograd preko stalne misije pri UN-u u Njujorku očekuje se da u junskom segmentu sednice Generalne skupštine zauzme suzdržanu poziciju. Neće se svrstavati u nijedan od dva diplomatska kampa, ali će tražiti potvrdu institucionalnih garancija za sve specijalne mandate UN-a. Ova formulacija je već usaglašena na nedavnoj sednici Koordinacionog odbora Pokreta nesvrstanih u Bakuu.

Kakvu poruku ovaj slučaj šalje multilateralnim institucijama, da je nezavisnost ekspertskih mandata pod udarom ili da postoji pravna brana koja zaustavlja ovakve odluke?