Evijan: evropska četvorka čisti mine, sankcije Iranu ostaju
Prvog dana samita G7 u Evijanu Nemačka, Francuska, Britanija i Italija obavezale se da uklone mine u Hormuzu, dok je fon der Lajen uslovila skidanje sankcija Iranu stvarnom promenom na terenu.
- Evropska četvorka (Nemačka, Francuska, Britanija, Italija) obavezala se na čišćenje mina radi bezuslovne i neograničene plovidbe Hormuzom.
- Ursula fon der Lajen: sankcije EU Iranu ostaju na snazi dok ne dođe do stvarne, proverljive promene na terenu.
- G7 ni drugu godinu zaredom neće izdati zajednički komunike.
- Zvanično potpisivanje sporazuma SAD i Irana zakazano je za petak, 19. jun, u Švajcarskoj.
Za zemlju koja svoj uvoz energenata i deo izvoza vodi preko ruta osetljivih na svaku krizu u Persijskom zalivu, ono što je odlučeno u Evijanu nije daleka vest. Hormuski moreuz je usko grlo kroz koje prolazi petina svetske nafte, a stabilnost cena na pumpama u Srbiji direktno zavisi od toga hoće li taj kanal ostati otvoren. Prvog dana samita G7 u alpskom letovalištu na obali Ženevskog jezera, evropske vodeće članice dale su prvi konkretan odgovor na to pitanje.
Nemačka, Francuska, Britanija i Italija obavezale su se da preuzmu uklanjanje mina u Hormuzu kako bi se obezbedila, kako su naveli, bezuslovna i neograničena plovidba. Reč je o tehnički zahtevnom poslu koji evropska četvorka preuzima na sebe umesto da ga prepusti vojnim flotama izvan regiona, što je potez sa jasnom porukom: Evropa želi da bude prisutna tamo gde se kroji bezbednost trgovinskih puteva, a ne samo da reaguje na posledice.
Zašto sankcije ostaju ako je primirje na stolu?
Paralelno sa obavezom o minama, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen postavila je granicu koju Brisel za sada ne pomera. Sankcioni režim prema Iranu, poručila je, ostaje na snazi sve dok ne dođe do stvarne i proverljive promene u ponašanju Teherana.
“Sankcije postoje da bi se promenilo ponašanje. Ako se ponašanje menja verodostojno i proverljivo, onda možete da ukinete sankcije”, rekla je fon der Lajen, povezujući svaki budući korak ka popuštanju sa konkretnim dokazima na terenu, a ne sa političkim najavama.
Francuski predsednik Emanuel Makron dodao je dimenziju koja se tiče samog jezgra spora, iranskog nuklearnog programa. On je istakao ključnu nadzornu ulogu Međunarodne agencije za atomsku energiju nad iranskim obogaćivanjem uranijuma, dajući do znanja da za evropsku stranu nema održivog dogovora bez povratka inspektora i pune transparentnosti nuklearnih kapaciteta. To je tačka na kojoj se diplomatski kanal Brisela i Pariza razlikuje od pristupa Vašingtona, koji je sporazum o primirju sa Iranom već priveo kraju.
Za region jugoistočne Evrope ova podela nadležnosti nije samo tehnička. Ako evropska četvorka preuzima fizičku bezbednost moreuza, a Komisija drži poluge sankcija, Brisel sebi gradi poziciju nezaobilaznog aktera u svakom narednom krugu pregovora. Geopolitička realnost je da se evropska perspektiva ovde meri sposobnošću da se istovremeno čuva trgovinski put i drži pritisak na Teheran.
Šta sledi posle Evijana?
Samit G7 i ove godine prati odsustvo jednog dokumenta koji bi obično bio kruna ovakvog skupa. Grupa neće izdati zajednički komunike, drugu godinu zaredom, što govori o tome koliko je teško sedam najrazvijenijih ekonomija svesti na zajednički imenitelj kada se pristupi krizama razilaze. Umesto jednog teksta, iz Evijana stižu pojedinačne obaveze, poput one o minama, i pojedinačni uslovi, poput onog koji je postavila fon der Lajen.
Pravi test dolazi vrlo brzo. Zvanično potpisivanje sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i Irana zakazano je za petak, 19. jun, u Švajcarskoj. Tek tada će se videti da li se obaveze izgovorene na obali Ženevskog jezera prevode u dokument koji obavezuje, i da li evropski uslov o sankcijama ostaje izolovan ili postaje deo šireg aranžmana. Do tada, evropska četvorka radi na moreuzu, a Komisija čuva svoju polugu.
Da li mislite da Evropa može da održi pritisak sankcija i istovremeno garantuje slobodnu plovidbu Hormuzom, ili su to dva cilja koja se pre ili kasnije sudaraju?
