Teheran traži odmrzavanje 24 milijarde i upravljanje Hormuzom

Pregovori o iranskom nuklearnom programu ponovo dobijaju finansijsku dimenziju koja se tiče i evropske perspektive, jer od stabilnosti moreuza Hormuz zavise cene energenata koje osećaju i potrošači u Srbiji. Teheran je preko svojih medija i diplomatije izneo uslove pod kojima bi pristao na novi memorandum, a centralno mesto zauzimaju zamrznuta sredstva i pitanje ko će ubuduće upravljati jednim od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu.

Prema iranskim navodima, sporazum bi podrazumevao oslobađanje 24 milijarde dolara zamrznutih sredstava u roku od 60 dana. Zamenik ministra Kazem Garibabadi, kako prenose iranski izvori, insistira da polovina tog iznosa, dakle oko 12 milijardi dolara, bude oslobođena već u trenutku potpisivanja, a ne tek po ispunjenju kasnijih faza. Time Teheran pokušava da obezbedi konkretan finansijski rezultat odmah, umesto obećanja vezanih za buduće korake.

Zašto Iran insistira na fazama i na Hormuzu?

Iranska strana poručuje da lifting sankcija i nuklearna pitanja idu u drugu fazu pregovora, čime se najosetljivije teme odlažu za kasnije. Takav pristup Teheranu omogućava da prvo naplati ono što smatra najhitnijim, oslobađanje sredstava, a da o ograničenjima nuklearnog programa razgovara tek pošto deo novca bude dostupan. Memorandum, ukoliko ga odobri Vrhovni nacionalni savet bezbednosti, išao bi potom na konačno odobrenje, što ostavlja prostor da se ceo aranžman zaustavi u poslednjem koraku.

Posebno osetljivo pitanje jeste moreuz Hormuz. Teheran tvrdi da zadržava upravljanje tim prolazom, bez ustupanja kontrole, čime jasno daje do znanja da kontrolu nad strateškim koridorom ne vidi kao predmet trgovine. Kroz Hormuz prolazi znatan deo svetske trgovine naftom, pa svaki nagoveštaj promene režima plovidbe ima trenutni odjek na tržištima. Insistiranje na zadržavanju te poluge pokazuje da Iran sebe vidi kao stranu koja diktira uslove u svom neposrednom okruženju.

Iranski portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai opisao je tok razgovora rečima da je veći deo teksta sporazuma već usaglašen. “Većina teksta sporazuma je finalizovana, ali problem je počeo kada je američka strana iznela nove zahteve”, naveo je Bagai, prebacujući time odgovornost za zastoj na Vašington.

Kako Teheran čita američku komunikaciju?

Iranska strana sa skepsom prati izjave iz Vašingtona o blizini dogovora. Agencija Tasnim ironično je primetila da je američki predsednik Donald Tramp najavu skorog sporazuma ponovio više desetina puta, sugerišući da takve poruke u Teheranu doživljavaju kao pritisak, a ne kao garanciju. Time iranski mediji unapred relativizuju svaku eventualnu objavu iz Bele kuće o postignutom napretku.

Treba naglasiti da su brojke, rokovi i tumačenja o kojima je reč prevashodno iranski navodi, izneti kroz teheranske medije i izjave zvaničnika. Američka strana ove uslove nije potvrdila u istom obimu, a sama tvrdnja o novim zahtevima Vašingtona dolazi iz iranskog ugla. Za sada postoji usaglašen nacrt teksta i niz iranskih uslova, ali ne i potpisan dokument.

Geopolitička realnost je da se finansijska računica i pitanje kontrole nad Hormuzom prepliću u jedan paket koji nijedna strana ne želi da raščlani po sopstvenoj šteti. Da li će zahtev da polovina sredstava bude oslobođena već pri potpisu ubrzati dogovor ili ga zakočiti, pokazaće odluka Vrhovnog nacionalnog saveta bezbednosti. Šta mislite, da li Teheran ima dovoljno poluga da naplati svoje uslove pre nego što popusti po nuklearnom pitanju?