Tramp zapretio Iranu: Udarićemo ponovo, jače
Američki predsednik je preko mreža poručio Teheranu da će uslediti novi udari ako se ne zaustave operacije Hezbolaha u Libanu, dok Iran odgovara da su oružane snage spremne.
- Tramp je poručio da će SAD udariti Iran vrlo jako ponovo, samo jače, ako se ne zaustave operacije Hezbolaha u Libanu.
- Predsednik je ponovio pretnju da Iran neće imati državu ako zatvori Moreuz Hormuz, uz najavu kontrole plovnog puta i naplate prolaza.
- Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf odgovorio je da su oružane snage spremne da odgovore.
- Pretnje su nakratko zaustavile pregovore pre nego što su nastavljeni.
Iz ugla srpske diplomatije, koja u Vašingtonu i Teheranu istovremeno ima otvorene kanale, najnovija razmena pretnji između američkog predsednika i iranskog parlamenta nije udaljena vest. Svaki nov ciklus zaoštravanja na Bliskom istoku menja cenu energenata, mreže izbeglica i ton razgovora o sankcionim režimima, a sve to stiže i do Beograda, koji svoju spoljnopolitičku ravnotežu gradi upravo na takvim, naizgled dalekim, linijama napetosti.
Donald Tramp je uoči i tokom pregovora preko društvenih mreža poručio da će Sjedinjene Države udariti Iran, kako je naveo, vrlo jako ponovo, kao prošle nedelje, samo jače, ukoliko se ne zaustave operacije libanskog Hezbolaha. Reč je o jeziku koji ne ostavlja prostor za dvosmislenost, a koji predsednik koristi u trenutku kada su pregovarački stolovi formalno još uvek postavljeni.
Tramp je istovremeno ponovio i raniju pretnju da Iran neće imati državu ukoliko odluči da zatvori Moreuz Hormuz, najavivši da bi Vašington mogao da preuzme kontrolu nad tim plovnim putem i da naplaćuje prolaz. Hormuz nije samo geografski tesnac, kroz njega prolazi znatan deo svetske trgovine naftom, pa svaka izgovorena pretnja o njegovom zatvaranju ili kontroli odmah pomera berzanske cene i prebraja se u troškove dalekih ekonomija.
Kako je Teheran odgovorio na pretnje?
Iranska reakcija nije izostala. Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf izjavio je da su oružane snage spremne da odgovore i upozorio Amerikance da pažljivo biraju reči. Time je Teheran zadržao dvostruku poruku, formalno ostaje za stolom, ali jasno signalizira da pretnje neće primiti bez odgovora. Tokom vikenda Iran je ponovo objavio zatvaranje Moreuza Hormuz, pozivajući se na navodno kršenje memoranduma, čime je verbalni sukob dobio i konkretan povod.
Razmena poruka imala je i neposrednu posledicu za sam pregovarački proces. Pretnje su nakratko zaustavile pregovore pre nego što su, prema dostupnim informacijama, ponovo nastavljeni. To pokazuje koliko je ravnoteža krhka, jedna objava na mreži dovoljna je da se sto isprazni, a potom i da se ljudi za njega vrate, što je obrazac koji diplomatski posmatrači prate sa sve manje strpljenja.
Šta ovo znači za stabilnost regiona?
Za posmatrače u evropskim kancelarijama, ključno pitanje nije samo da li će doći do novog udara, već kako se uopšte vodi diplomatija u uslovima u kojima se pretnje saopštavaju javno, u realnom vremenu, pre nego što diplomatski kanali stignu da ih obrade. Takav način komunikacije svaku krizu pretvara u seriju brzih, teško predvidivih poteza, a region koji je već iscrpljen sukobima ostaje izložen svakoj novoj eskalaciji.
Geopolitička realnost je da se oko Hormuza i libanske granice prelama mnogo više od bilateralnog spora dve države. Tu se ukrštaju interesi Zaliva, evropska zavisnost od stabilnih isporuka i pitanje koliko daleko su obe strane spremne da odu pre nego što retorika pređe u dejstvo. Da li će ovog puta pregovori izdržati pritisak javnih pretnji, ili će ipak prevagnuti logika novog udara?
