Marta Kos: Crna Gora pristupni ugovor može do leta 2027
Evropska komesarka za proširenje u intervjuu za Radio Crne Gore kaže da je rok realan, ali da se hrvatski zahtevi moraju rešiti. Milan Knežević to naziva kapitulacijom.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je 21. oktobra da je potpisivanje pristupnog ugovora sa Crnom Gorom do leta 2027. realno, ali pod uslovom da Podgorica sprovede reforme do kraja i reši otvorena pitanja sa Hrvatskom. Poruka se tiče i Srbije: Kos je najavila da će se na predstojećem samitu razgovarati i o tome kako bi crnogorsko članstvo moglo da motiviše ostale države regiona da krenu istim putem.
Šta je komesarka rekla o roku za pristupni ugovor?
U intervjuu za Radio Crne Gore Kos je navela da Brisel podržava cilj da Crna Gora postane 28. članica Evropske unije 2028. godine. Na pitanje koliko je realno da se ugovor potpiše do leta 2027, odgovorila je:
„To jeste realno i raduje me. To će biti prvi put poslije 2013. godine, kada je Hrvatska kao posljednja država ušla u EU, da ste vi na putu da potpišete ovaj ugovor. Uslovi su, kao i uvijek, da se sve reforme sprovedu do kraja. Dobro ste na putu da riješite i otvorena pitanja sa Hrvatskom u duhu dobrosusjedskih odnosa“
Crna Gora je do sada otvorila sva 33 pregovaračka poglavlja, a privremeno je zatvorila 21. Poslednja tri, ekonomska i monetarna politika, statistika i socijalna politika i zapošljavanje, zatvorena su 12. oktobra.
Kos je posebno pomenula odluku Skupštine Crne Gore da, uz podršku dela opozicije, usvoji predlog promene Ustava o proveri integriteta kandidata za članove Vlade, o kojoj je glasanje bilo u ponedeljak. Ocenila je da je to korak ka zatvaranju poglavlja 23, a zatim i ka okončanju pregovora. Za poslanike je rekla da znaju zašto je sada važno da, u njenim rečima, „ako kažem sportskim jezikom, budete u finalu jedne od najvažnijih utakmica koje će Crna Gora igrati u svojoj istoriji“.
Zašto Hrvatska i dalje ima reč?
Kos naglašava da hrvatski zahtevi nisu formalni deo pregovaračkog procesa, ali da je za svaki sledeći korak potrebna saglasnost svih 27 država članica:
„Na tom nivou uradili ste skoro sve, fali nam još malo. Ali, ako želimo da idemo dalje u ovom procesu u Briselu, treba nam zeleno svjetlo svih 27 članica. Hrvatska ima svoje interese i Hrvatska otvoreno priča o tome. Baš me raduje što je posljednjih dana Crna Gora napravila korake i što dijalog između Hrvatske i Crne Gore postoji. Mislim da ste na dobrom putu da se riješe i ova bilateralna pitanja. Ova bilateralna pitanja nijesu dio pregovaračkog procesa, ali zbog svega što sam objasnila, moraju da se riješe“
Zagreb je Podgorici postavio osam zahteva, a ispunjena su dva. Vlada Crne Gore je 20. oktobra odlučila da bazen u Kotoru, koji je od 2021. nosio ime vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića, ubuduće nosi naziv „Gradski bazen - Petar II Petrović Njegoš“. Zagreb se protivio starom nazivu tvrdeći da je Gopčević bio čuvar u Morinju, gde su početkom devedesetih bili zatočeni hrvatski civili i ratni zarobljenici. Vlada je istovremeno naknadno odobrila spomen-ploču postavljenu u oktobru 2022. na ulazu u nekadašnji vojni objekat u Morinju, koja ostaje na istom mestu i sa istim natpisom. Zagreb je te odluke pozdravio kao korak u dobrom smeru, uz poruku da očekuje rešavanje preostalih pitanja.
Šest zahteva ostaje otvoreno:
- obeštećenje bivših zatočenika Morinja
- potraga za 14 nestalih hrvatskih državljana
- procesuiranje ratnih zločina
- imovinska prava hrvatskih porodica u Crnoj Gori
- razgraničenje na moru
- pitanje školskog broda „Jadran“
Šta je Kos rekla o Mandiću i Bobotovom kuku?
Upitana o predsedniku Skupštine Andriji Mandiću, čija smena nije dobila podršku parlamenta, i o kritikama opozicije zbog njegovog saučešća porodici osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, Kos je poručila: „Samo Skupština može da odlučuje o rukovodstvu, niko drugi. U Evropskoj uniji zaista nema mjesta za veličanje ratnih zločinaca.“ Dodala je da su pomirenje i poštovanje prema žrtvama nešto što je, kako kaže, istakla i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Razgovor je završila ranije najavljenim usponom na Bobotov kuk. „Bobotov kuk je za mene simbol. Nije lako doći na vrh, ali ako je sve u redu, to za mene simbolizuje put Crne Gore u EU“, rekla je.
Kako je odgovorio Milan Knežević?
Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević u obraćanju objavljenom na Instagramu reagovao je na odluke vlade u Podgorici. „Nažalost, Crna Gora koju sam napustio pre nekoliko dana, danas je kapitulirala pred Hrvatskom“, naveo je. Vladi Milojka Spajića zamerio je da je, kako tvrdi, pristala da isplati ratnu odštetu od 17 miliona evra za „nepostojeće žrtve“.
Taj iznos u dostupnim izvorima potiče samo iz Kneževićevog obraćanja. N1 u spisku hrvatskih zahteva koji još nisu ispunjeni navodi obeštećenje bivših zatočenika Morinja, što znači da se o njemu i dalje pregovara.
Šta sledi na samitu u Budvi?
Kos je ocenila da je Crna Gora u centru pažnje evropskih lidera. Podsetila je da je u junu na samitu u Tivtu francuski predsednik Emanuel Makron prvi put bio u Crnoj Gori, a da, kako je rekla, „danas dolazi njemački kancelar“. Samit Berlinskog procesa u Budvi, prema najavi nemačke vlade, održava se u četvrtak 22. oktobra, a nemački kancelar Fridrih Merc je na njega najavljen.
