Hrvatska ukida porez na penzije, uvodi porez na marže
Vlada u Zagrebu šalje u Sabor porez od 50 odsto na prekomerne marže i potpuno ukidanje poreza na penzije do 5.000 evra mesečno, dok paušalni obrtnici sa najvišim prihodom gube deo priznatih troškova.
Hrvatska, članica Evropske unije i sused sa kojim Srbija deli i tržište rada i turističku sezonu, kreće u jedan od najobimnijih poreskih zahvata poslednjih godina. Vlada u Zagrebu je u četvrtak, 10. septembra, uputila u Sabor paket izmena koji istovremeno uvodi porez na takozvanu prekomernu profitnu maržu i potpuno ukida porez na penzije, a posledice se osećaju i kod paušalnih obrtnika i u turističkom smeštaju, gde sezonski rade i mnogi radnici iz Srbije. Za Beograd je ovo i test modela: Zagreb pokušava da anti-inflacionu meru sprovede kroz jednokratni porez na kompanije, umesto kroz zamrzavanje cena.
Predlog je predstavio potpredsednik Vlade i ministar finansija Tomislav Ćorić. Reč je o jednokratnoj antiinflacionoj meri, ograničenoj isključivo na porezno razdoblje 2026. godine, koja pogađa oko 1.800 velikih i srednjih preduzetnika koji više od 50 odsto vrednosti robe i usluga ostvaruju na teritoriji Hrvatske. Marža se smatra prekomernom ako je u 2026. godini za 15 odsto viša od proseka ostvarenog u prethodne tri godine, dakle 2023, 2024. i 2025. Na tako utvrđen višak plaća se porez po stopi od 50 odsto.
“Logika kojom se vodimo jest da na ovaj način destimuliramo prije svega one koji su inflacijska kretanja nastala uslijed egzogenih čimbenika i činjenice da je eskalacija koja se dogodila početkom godine uvjetovala jako visoke stope inflacije, da ih ne iskorištavaju za povećanje cijena svojih proizvoda, odnosno ubiranja prekomjernih marži,” kazao je Ćorić, predstavljajući zakonski predlog na sednici Vlade.
Druga polovina paketa tiče se penzionera. Zakon o porezu na dohodak predviđa da se umanjenje poreske obaveze na penziju diže sa dosadašnjih 50 na 100 odsto, i to za penzije čija mesečna osnovica ne prelazi 5.000 evra, odnosno godišnja 60.000 evra. Vlada je ponudila i konkretan primer: penzioner sa penzijom od 800 evra danas plaća 20 evra poreza na dohodak, a po novom zakonu taj iznos pada na nulu. Ukidanje poreza na penzije ima i cenu za lokalne budžete, jer je procenjeno da će prihodi jedinica lokalne samouprave zbog toga biti manji za oko 180 miliona evra.
Kod paušalnog oporezivanja obrta, prvih pet poreskih razreda, dakle svi sa godišnjim prihodom do 40.000 evra, ostaje potpuno nepromenjeno. Tu spada 83,4 odsto hrvatskih obrtnika. Za preostale, teret raste postupno: obrtnicima u šestom razredu, sa prihodom od 40.000 do 50.000 evra, priznati izdaci padaju sa 85 na 70 odsto, a u sedmom razredu, od 50.000 do 60.000 evra, sa 85 na svega 55 odsto. Uz to rastu i koeficijenti za obračun doprinosa u ta dva razreda, sa 0,4 na 0,45 i sa 0,4 na 0,5, što mesečnu obavezu doprinosa u šestom razredu podiže za 12,5 odsto, a u sedmom za 25 odsto. Poskupljuje i paušalni porez po krevetu u turističkom smeštaju: u prvoj kategoriji lokalnih samouprava sa 100 na 150 evra, u drugoj sa 70 na 100 evra.
“Naznačio bih da je dio izmjena zakona koji se odnosi na prekomjerne trgovačke marže, dakle oporezivanje, već pokazao u praksi, od kada smo ga predstavili, svoju preventivnu ulogu, jer je došlo do naglog smanjenja rasta dijela cijena,” istakao je premijer Andrej Plenković u uvodnom delu sednice Vlade, ocenjujući da je najavljena reforma već pre usvajanja pokazala preventivne efekte na cene.
Paket menja i Zakon o porezu na dodatu vrednost, čime Hrvatska preuzima novu direktivu Evropske unije o PDV-u za digitalno doba, sa primenom od 1. januara 2027. godine. Neoporezivi iznos za poklone male vrednosti tim putem raste sa 22 evra kvartalno na 100 evra godišnje po primaocu.
Reč je o drugom velikom poreskom zahvatu Zagreba u poslednjih mesec dana. Sredinom avgusta smo pisali o tome kako je Hrvatska uvela doživotni zatvor za 15 najtežih krivičnih dela, a sada sledi opsežna izmena poreskog sistema, što pokazuje da vladajuća većina u Zagrebu ovu jesen koristi za zakonodavne poteze širih razmera. Za Srbiju je posebno zanimljiv upravo mehanizam poreza na prekomernu maržu, jer je reč o meri koju je Beograd do sada primenjivao mnogo ređe od direktne kontrole cena, a Zagreb tvrdi da je već pokazala efekat i pre nego što je usvojena. Predlog sada ide na raspravu u Sabor, koji bi trebalo da ga usvoji do kraja godine, sa primenom najvećeg dela izmena od 1. januara.
