Ulcinj: Tači i dalje počasni građanin, Đeka i opština ćute

Istog dana kada su Specijalizovana veća u Hagu izrekla prvostepenu presudu Hašimu Tačiju, u Crnoj Gori se o njoj gotovo ne govori, a pitanje koje bi za srpske i crnogorske žrtve zločina Oslobodilačke vojske Kosova trebalo da bude prirodno, da li čovek osuđen za ratne zločine i dalje sme da nosi titulu počasnog građanina Ulcinja, niko od nadležnih ne želi da komentariše.

Bivši predsednik samoproglašenog Kosova prvostepeno je osuđen na 25 godina zatvora zbog ubistva, mučenja, okrutnog postupanja i nezakonitog hapšenja i pritvaranja tokom rata na Kosovu i Metohiji. Kako su Srpske Novine ranije pisale, Specijalizovana veća su istom presudom osudila i Jakupa Krasnićija na 25 godina, Kadrija Veseljija na 18 i Redžepa Seljimija na 13, čime je ukupna kazna četvorici bivših čelnika OVK dostigla 81 godinu zatvora.

Titula iz 2015, uz državne počasti dve zemlje

Tači je počasni građanin Ulcinja od 4. aprila 2015. godine, kada je priznanje dobio na svečanoj sednici povodom Dana opštine, zajedno sa tadašnjim premijerom Albanije Edijem Ramom. Odluku je doneo i priznanja lično uručio tadašnji predsednik Opštine Ulcinj Fatmir Đeka, danas ministar za ljudska i manjinska prava Crne Gore. Ceremoniji su, prema navodima funkcionera Ujedinjene Crne Gore Vladimira Dobričanina, prisustvovali i tadašnji premijer Milo Đukanović i predsednik Filip Vujanović.

Obrazloženje odluke je Đeka izneo tog dana, i ono je do sada jedino zvanično objašnjenje koje postoji:

“Rama i Tači doprineli svestranim odnosima Crne Gore sa Albanijom i Kosovom, regionalnoj saradnji i poboljšanju položaja Albanaca u Crnoj Gori.”

Deceniju i po kasnije, presuda u Hagu tu istu ceremoniju stavlja u sasvim drugačije svetlo, a upravo je čovek koji je tada stajao iza predloga danas na čelu ministarstva koje se bavi ljudskim pravima.

Đeka, Nimanbegu i DPS ne odgovaraju

Portal RTCG uputio je pitanje ministru Đeki da li će predložiti oduzimanje titule Tačiju, s obzirom da je baš on 2015. predložio da mu se ona dodeli. Odgovor do sada nije stigao. Isto pitanje ostalo je bez odgovora i kod sadašnjeg predsednika Opštine Ulcinj Gencija Nimanbegua, kao i kod Demokratske partije socijalista, čiji su lideri sa Tačijem tada bili neposredno u kontaktu tokom ceremonije.

Ćutanje ključnih aktera je i povod što se pitanje titule uopšte postavlja u javnosti, budući da ni Vlada Crne Gore ni Skupština Ulcinja do sada nisu pokrenule nikakav postupak.

Dobričanin traži hitno oduzimanje

Ćutanje zvaničnika najoštrije je prekinuo funkcioner Ujedinjene Crne Gore Vladimir Dobričanin, koji je javno pozvao Vladu da odluku poništi. Podsetivši na okolnosti dodele titule, upitao je kako se danas gleda na fotografije sa te ceremonije:

“Kako ćemo danas ovo da tumačimo, ove fotografije, poslije ove presude? Da li se to naši politički prvaci grle sa onim koji je ubijao ne samo Srbe već i etničke Crnogorce, kojih na Kosmetu nije bilo malo.”

Dobričanin je naveo da se upravo za period o kome je Tači 2015. govorio, 1998. i 1999. godinu, vezuju zločini pripadnika OVK nad srpskim civilima, kao i slučajevi povezani sa trgovinom ljudskim organima. Zatražio je i da Bošnjačka stranka razmotri krivičnu prijavu protiv tadašnjih zvaničnika koji su, kako je rekao, promovisali “presuđene haške zatvorenike”.

Vladi je poručio da titulu treba oduzeti “po hitnom postupku”, a premijera Milojka Spajića i predsednika Jakova Milatovića pozvao je da se oglase: “Vaši građani očekuju da ovu sramotu skinete sa obraza Crne Gore. Uprljali su ga do nepodnošljivosti. Danas imate šansu da počnete sa njegovim moralnim čišćenjem.”

Otvoreno pitanje bez rokova

Ni Vlada Crne Gore, ni Skupština Ulcinja, ni resorno ministarstvo do sada nisu najavili kada bi se, i da li bi se, pitanje titule uopšte stavilo na dnevni red. Za region u kome je presuda Tačiju tek prvostepena i podložna žalbi, pitanje da li Ulcinj i dalje treba da drži njegovo ime na spisku svojih počasnih građana ostaje otvoreno, i ostaje na istim ljudima, Đeki, Nimanbeguu i DPS, koji su ga 2015. tamo i stavili.