Kolašin: predlog ski-pasa za 45 km staza je 40 evra

Skijaši iz Srbije koji zimu provode na crnogorskim planinama dobili su podatak koji odlučuje i o ceni i o obimu ponude: Skijališta Crne Gore predložila su da zajednički ski-pas za Kolašin 1600 i Kolašin 1450 košta 40 evra, što bi posle dve sezone razdvojenosti ponovo značilo oko 45 kilometara staza na jednoj karti. Cena je, međutim, tek predlog, a datum otvaranja sezone nije saopšten.

Koliko bi koštao zajednički ski-pas u Kolašinu?

Direktorka Skijališta Crne Gore Bojana Medenica objasnila je da pregovori sa Ski centrom Kolašin 1450 traju i da je predložena cena već na stolu.

„Ski centri Kolašin 1600 i Kolašin 1450 imaće objedinjeni ski pas. U toku su pregovori i neka, hajde da kažem, cijena koju su predložila skijališta Crne Gore jeste da ski pas za oba ski centra, to jeste za nekih 45 km staza, bude 40 eura. Ski centar Kolašin 1600 imaće ski pas samo za infrastrukturu s kojom on raspolaže, i cijena će biti 30 eura”, rekla je Medenica.

Dakle, 40 evra za obe zone i 30 evra za kartu koja važi samo na stazama Kolašina 1600. Portal Aktuelno piše, pozivajući se na sopstvene informacije, da je zajednički dnevni ski-pas prvobitno bio dogovoren na 35 evra i da državno skijalište sada traži višu cenu. Povod vidi u najavi Vlade o „Euro modelu” zarada, ali to nije potvrdio nijedan učesnik pregovora, pa je reč o tvrdnji portala, ne o potvrđenom podatku. Za poređenje, Aktuelno navodi da je dnevna karta za odrasle u Kolašinu 1450 prošle sezone, prema zvaničnom cjenovniku, koštala 15 evra.

Šta je bilo sa stubom žičare K7?

Dva centra razdvojena su otkako je u proleće 2024. oštećen stub broj 4 na žičari K7, zbog radova na susednoj privatnoj parceli. Prema podacima RTCG, ugovor o sanaciji tla potpisan je tokom leta. Izvođač radova Mirko Maksimović iz firme „M solution” kaže da je posao pred završetkom.

„Radovi na bušenju i injektiranju horizontalnih i vertikalnih ankera su završeni. Radovi na armiranju i šalovanju potpornog zida su takođe završeni. Izbetonirana je prva kampada potpornog zida i bukvalno danas se betonira druga kampada potpornog zida, i samim tim ulazimo u sam finiš radova”, rekao je Maksimović.

Pitanje bezbednosti stuba on je zatvorio geodetskim merenjima:

„Geodetska ispitivanja došla su do toga da, iako je stari zid popustio, konstruktivno i, hajde da kažem, doživio neka blaga pomjeranja, sami temelj stuba i stub nije doživio pomjeranja. Tako da sam siguran da, nakon svih ovih radova koji će se odraditi, da će stub biti 100% bezbjedan”, ocenio je Maksimović.

Izvođači obećavaju da će rekonstrukcija biti gotova pre početka sezone.

Zašto na Bjelasici još nema veštačkog snega?

Spajanje staza ne znači da će Kolašin parirati regionalnim ski-centrima, jer sistem osnežavanja ni ove zime neće raditi. Potpredsednik opštine Kolašin Vasilije Ivanović objasnio je u kojoj je fazi posao.

„Trenutno smo mi u fazi izbora najpovoljnijeg ponuđača, tačnije ne mi, nego Ministarstvo javnih radova za izgradnju akumulacionih jezera na Bjelasici, i završna faza je nabavka sistema za osvježavanje, tačnije topova, i mislim da bi to relativno moglo brzo da bude, ali glavni preduslov je ta voda koja je jednostavno neophodna za proizvodnju vještačkog snijega, i mislimo da uskoro bi trebalo da imamo neki epilog po pitanju tog tenderskog postupka”, rekao je Ivanović.

Tender koji pominje Ivanović Ministarstvo javnih radova objavilo je 10. jula 2026. Odnosi se na glavni projekat i izgradnju veštačkih akumulacija sa cevovodima za Kolašin 1600, po principu „projektuj i izgradi”. Procenjena vrednost je 6,2 miliona evra bez PDV-a, a planirane su dve akumulacije ukupnog kapaciteta oko 77.000 kubnih metara. Aktuelno podseća da je država projekat osnežavanja predvidela još 2018, u okviru tendera za žičaru K7, i u komentaru ocenjuje da „tender nije snijeg”, dakle da raspisana nabavka još ne znači i sistem koji radi. To je ocena portala, ne izjava nadležnog ministarstva.

Zato ishod ostaje vezan za vreme: hoće li se skijati na svih 45 kilometara, zavisi isključivo od snežnih padavina.