Plenković uslovio pregovore Crne Gore sa EU granicom

Pitanje da li se bilateralni granični spor može pretvoriti u uslov za zatvaranje pristupnih pregovora ne tiče se samo Podgorice i Zagreba, nego svih kandidata sa Zapadnog Balkana, pa i Srbije. Hrvatski premijer Andrej Plenković to je u Hrvatskom saboru izneo otvoreno: Crna Gora neće zatvoriti pregovore o članstvu u Evropskoj uniji ako ne prihvati načela Badinterove komisije u razgraničenju na kopnu. Kabinet predsednika Vlade Crne Gore odgovorio je u sredu, 11. novembra.

Šta je Plenković rekao u Saboru?

Povod je bilo pitanje poslanika HDZ-a Andra Krstulovića Opare. On je kritikovao predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, koji spomen-ploču u Morinju naziva nezakonitom, i dodao da je Milatović pre dolaska u Zagreb savetovao da se ugovor sa Hrvatskom o granici ne prihvati. Krstulović Opara je pitao premijera:

„Znaju li oni da, ukoliko ne potpišu taj ugovor, možemo smatrati da to nije odustajanje od njihovih teritorijalnih pretenzija prema Hrvatskoj? Jesu li toga svjesni?“

Poslanik je podsetio i da je Plenković uspeo da na Evropskom vijeću izbaci vremensku odrednicu o završetku pregovora sa Crnom Gorom, što joj ostavlja dovoljno vremena da sama odluči šta će uraditi sa pitanjima koja Hrvatska godinama otvara.

Plenković je odgovorio da je Podgorici poslat predlog ugovora o razgraničenju kopnene granice, zasnovan na načelima Badinterove komisije, i da bi on trebalo da bude prihvatljiv. Privremeni režim koji je na snazi, naveo je, polazi upravo od te postavke. Zatim je rekao:

„Ako njima to ne odgovara, znači da šalju poruku: ne možemo prihvatiti načela Badinterove komisije, ne vjerujemo u to da su republičke granice i granice između država koje su nastale nakon bivše SFRJ. Onda je to ozbiljan problem. I u toj varijanti Crna Gora neće zatvoriti pregovore o pristupanju kako planira. Da budem sasvim jasan.“

Šta odgovara Podgorica?

Kabinet predsednika Vlade Crne Gore odgovorio je na pitanja RTCG-a da ne dovodi u pitanje primenu Badinterovog principa, ali da je pre konačnog razgraničenja neophodno utvrditi konkretnu liniju nekadašnje međurepubličke granice, koja na tom području, kako tvrde, nikada nije bila u potpunosti definisana. Crna Gora nema teritorijalnih pretenzija prema drugim državama, poručuju, i poštuje sve sporazume koje je potpisala sa Hrvatskom. Kabinet je u odgovoru naveo:

„Suština je kako se granica protezala na konkretnom području i kako se, zajedno sa morem i tromeđom, utvrđuje jednim ugovorom o državnoj granici.“

Podgorica traži da kopneni deo, more i tromeđa budu obuhvaćeni jednim ugovorom. Iz Kabineta podsećaju i da su iste principe prihvatile Slovenija i Hrvatska, ali da ni njihovo granično pitanje još nije rešeno. Razgraničenje sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom, navode, Crna Gora je već uspešno rešila, dok sa Hrvatskom važi Protokol o privremenom režimu, do zaključivanja ugovora o državnoj granici. „Taj režim je bio na snazi i kada je Hrvatska postala članica EU“, poručuju iz Kabineta, uz napomenu da Protokol izričito ne prejudicira konačno razgraničenje.

Dva koraka i poziv na evropska dokumenta

Crnogorska strana predlaže dvostepeni pristup:

• prvo bilateralni razgovori Podgorice i Zagreba
• ako dogovor ne bude postignut u razumnom roku, zajedničko obraćanje odgovarajućoj međunarodnoj instanci

U odgovoru stoji:

„Predlažemo dvostepeni pristup: prvo bilateralni dijalog, a ako se uz dobru volju obje strane rješenje ne postigne u razumnom roku, zajednički odlazak pred odgovarajuću međunarodnu instancu. To je najodgovorniji i najkonstruktivniji put, jer čuva dostojanstvo obje strane i isključuje utisak da bilo ko nameće rješenje drugome.“

Kabinet se poziva na Deklaraciju o promicanju evropskih vrijednosti u Jugoistočnoj Evropi, koju je Hrvatski sabor jednoglasno usvojio 21. oktobra 2011. i kojom je, kako ističu, zauzet stav da bilateralna pitanja, uključujući granične sporove, ne treba da budu prepreka pristupanju država kandidata. Navode i Strategiju Evropske komisije za Zapadni Balkan iz 2018. godine, po kojoj EU „neće uvoziti bilateralne sporove“, a granični sporovi koji se ne mogu rešiti bilateralno upućuju se na obavezujuću i konačnu međunarodnu arbitražu.

Na kraju je Kabinet poručio:

„Ne tražimo prečice na evropskom putu niti čiju blagonaklonost. Tražimo da se sva pitanja sagledaju realno, odgovorno i u evropskom duhu.“

Šta ostaje otvoreno

Dva stava se razlikuju u jednoj tački: Zagreb traži da Podgorica prihvati načelo Badinterove komisije kao osnov ugovora, a Podgorica tvrdi da ga prihvata, ali da se prvo mora utvrditi gde je međurepublička linija na spornom području uopšte išla. Hrvatski premijer je izjavu dao u Saboru, a odgovor Podgorice stigao je preko pisanih odgovora RTCG-u. Datum novih razgovora dve vlade u izvorima nije naveden.