NASA: PUNCH predvideo sunčevu oluju sa greškom od 30 minuta

Naučnici okupljeni oko NASA misije PUNCH predvideli su dolazak sunčeve oluje do Zemlje sa greškom od svega 30 minuta. Rezultat je predstavljen u utorak, 4. avgusta 2026, na naučnom skupu Komiteta za istraživanje svemira, a rad je na recenziji u časopisu Space Weather. Metode koje se danas koriste u svemirskoj prognozi daju prozor od oko pet sati, pa je novi proračun oko deset puta precizniji.

Sunčeve oluje nastaju kada koronalni izbačaj mase, ogroman oblak materije izbačen iz Sunčeve spoljne atmosfere, stigne do Zemljinog magnetnog polja. Posledice se osećaju na radio vezama, na elektroenergetskoj mreži, na satelitima i na internet infrastrukturi. Problem prognoze nikada nije bio u tome da li je izbačaj krenuo, nego kada tačno stiže.

Zašto raniji instrumenti nisu pratili ceo put

Do lansiranja PUNCH-a u martu 2025, instrumenti su izbačaj mogli da prate otprilike petinu puta od Sunca do Zemlje. Ostatak rastojanja se procenjivao. Ime misije je skraćenica od Polarimetar za objedinjavanje korone i heliosfere, a čine je četiri usklađena mala satelita u niskoj orbiti oko Zemlje, na oko 620 kilometara visine. Oni zajedno snimaju pojas neba širine 90 stepeni sa Suncem u centru i prave novu sliku svaka četiri minuta, pa se oblak materije sada prati gotovo celim putem do Zemlje. Misiju vodi Jugozapadni istraživački institut, a satelitima se upravlja iz njegovih objekata u Bolderu.

Kako je model računao dolazak oluje?

Test je urađen naknadno, na koronalnom izbačaju mase koji je sa Sunca krenuo 31. maja 2025, nekoliko meseci posle lansiranja. Snimke su naučnici uneli u računarski model koji je pratio ivicu oblaka materije i iz njegove brzine i oblika računao kada oblak stiže do Zemlje. Posle prvih 12 sati kretanja model je stao na procenu da oluja stiže za osam sati. Stvarni dolazak se od te procene razlikovao za manje od pola sata.

Krejg Diforest, glavni istraživač misije PUNCH u Jugozapadnom istraživačkom institutu u Bolderu, Kolorado, ovako je u saopštenju NASA opisao razmeru pomaka:

Da to stavimo u perspektivu, ovo bi za svemirsku prognozu moglo da bude ekvivalent prelaska sa parne mašine na savremeni motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Poređenje se odnosi na klasu tačnosti, ne na to da je posao prognoze završen. Za operatera prenosne mreže ili satelitskog operatera razlika između prozora od pet sati i odstupanja od pola sata je razlika između pripravnosti i konkretnog poteza zakazanog za određeni sat.

Šta su snimci pokazali osim vremena dolaska

Šire vidno polje dalo je i nalaz koji sa prognozom nema mnogo veze. Na snimcima visoke rezolucije naučnici su videli strukture unutar izbačaja koje ranije nisu bile vidljive: oblaci materije su nehomogeniji nego što se mislilo i nastavljaju da se menjaju dok putuju kroz unutrašnji deo Sunčevog sistema. Isti podaci koriste se i za praćenje kretanja plazme kroz prostor, pa nalazi mogu poslužiti i van Sunčevog sistema, u oblastima gde nastaju zvezde i gde se plazma na malim razmerama gotovo ne može proučavati.

Šta ovaj rezultat još ne dokazuje

Reč je o jednom događaju i o naknadnoj proveri na već poznatom ishodu, a ne o prognozi izdatoj uživo pre nego što je oluja stigla. Rad još nije prošao recenziju, pa nezavisna provera metoda tek predstoji. Iz jednog testa se ne vidi ni da li se ista tačnost postiže na sporijim izbačajima, na onima koji Zemlju zahvate bočno ili u periodu slabije Sunčeve aktivnosti.

Jedan detalj ipak ide u prilog upotrebljivosti. Tim navodi da je sam model pokazao kada mu se procena ustalila, što prognostičaru daje podatak koliko toj brojci može da veruje u datom trenutku. Naučnici okupljeni oko misije smatraju da bi sa preciznijim podacima i boljim modelima dolazak izbačaja mogao da se predvidi i ranije nego sada.