Ketogena ishrana smanjila masnoću u jetri za 67 odsto

Kliničko ispitivanje objavljeno 27. avgusta u časopisu Cell Metabolism (DOI 10.1016/j.cmet.2026.07.020) pokazalo je da gubitak težine nije isto za jetru i za šećer u krvi, zavisno od toga kroz koju vrstu ishrane je postignut. Ispitivanje je sproveo tim sa Medicinske škole Univerziteta Vašington u Sent Luisu, a poredilo je ketogenu, mediteransku i biljnu ishranu kod odraslih osoba sa gojaznošću, predijabetesom i masnom jetrom.

Gojaznost pogađa oko četiri od deset odraslih Amerikanaca, a najčešće je prati inflacija rizika za dijabetes tipa 2, masnu jetru i kardiovaskularne komplikacije. Gubitak težine se već ranije pokazao kao delotvoran način da se ti rizici smanje, ali do sada nije bilo jasno da li sastav ishrane, dakle odnos ugljenih hidrata, masti i proteina, menja i sam ishod, nezavisno od toga koliko se kilograma izgubi. Naš portal ranije nije pisao o ovoj temi.

Broj učesnika se u dostupnim saopštenjima razlikuje. Saopštenje Univerziteta Vašington navodi da je u ispitivanje bilo uključeno 55 osoba sa metabolički nezdravom gojaznošću, dok saopštenje objavljeno preko servisa EurekAlert govori o 42 osobe sa gojaznošću, predijabetesom i masnom jetrom. Ispitivanje je trajalo četiri do pet meseci. Učesnici su tokom celog perioda dobijali svu hranu od istraživačkog tima i imali nedeljne sastanke sa dijetetičarem, kako bi se obezbedilo pridržavanje dodeljene ishrane. Kalorijski unos je za svakog učesnika podešen tako da svi izgube oko 10 odsto početne telesne mase, bez obzira na to kojoj su grupi pripadali.

Tri poređene ishrane razlikovale su se po sastavu makronutrijenata: ketogena je nosila 4 odsto energije iz ugljenih hidrata i 73 odsto iz masti, mediteranska 50 odsto ugljenih hidrata i 35 odsto masti, a biljna, sa naglaskom na biljnu hranu, 70 odsto ugljenih hidrata i 15 odsto masti. Sve tri grupe su na kraju izgubile podjednako, oko 10 odsto telesne mase, a osetljivost mišića na insulin popravila se za oko 50 odsto u sve tri grupe podjednako, što upućuje na to da je sam gubitak težine, a ne izbor ishrane, presudan za taj deo metaboličkog zdravlja.

Razlika se pojavila na jetri. Masnoća u jetri je kod ketogene grupe pala 67 odsto, naspram 45 odsto kod mediteranske i biljne grupe. Osetljivost jetre na insulin, koja reguliše koliko dobro jetra obuzdava sopstvenu proizvodnju glukoze, popravila se dva do tri puta više na ketogenoj ishrani nego na druge dve. Predijabetes je nakon ispitivanja prestao da postoji kod 50 odsto učesnika na ketogenoj ishrani, kod 29 odsto na mediteranskoj i kod samo 7 odsto na biljnoj. Šećer u krvi, meren kontinuirano tokom 24 sata, pao je 20 odsto kod ketogene grupe naspram 8 odsto kod druge dve, a insulin u krvi 74 odsto naspram 44 odsto na mediteranskoj i 27 odsto na biljnoj ishrani.

“Znamo da gubitak težine može da popravi metaboličko zdravlje kod ljudi koji su gojazni”, rekao je u saopštenju univerziteta Samjuel Klajn, stariji autor rada sa Medicinske škole Univerziteta Vašington u Sent Luisu. “Naši podaci govore da, ako imate visok sadržaj masti u jetri i predijabetes, smanjenje unosa ugljenih hidrata može da ima važne terapijske efekte na metabolizam, i to preko samog gubitka težine”, dodao je Klajn.

Prvi autor rada, docent Maks Petersen, u saopštenju univerziteta je istakao neočekivan nalaz o bezbednosti pristupa: “Najviše nas je iznenadilo to što učesnici u grupi na ketogenoj ishrani nisu imali porast masti i holesterola u krvi, iako su unosili najviše masti.”

Istraživanje je finansirano preko Nacionalnih instituta za zdravlje, brojevima projekata P30 DK56341, P30 DK20579, UL1 TR002345 i S10 OD027006, i preko Fondacije bolnice Barns Džuiš. Pored Klajna i Petersena, na radu je kao koautor naveden i vanredni profesor Gordon Smit.

Ispitivanje ima jasne granice. Uzorak je mali, od 42 do 55 osoba prema različitim saopštenjima, i ograničen na osobe koje već imaju metabolički nezdravu gojaznost, predijabetes i masnu jetru, pa se nalazi ne mogu bez provere primeniti na širu populaciju. Sva hrana je učesnicima bila obezbeđena i kontrolisana, što je uslov koji je u svakodnevnom životu teško održati van istraživačkih uslova. Period praćenja je bio ograničen na četiri do pet meseci, pa studija ne pokazuje da li se razlike u korist ketogene ishrane održavaju na duži rok. Autori sami najavljuju da im je sledeći korak da razjasne mehanizme koji stoje iza ovih razlika, uključujući i to kako se oni odnose na dejstvo GLP-1 lekova za mršavljenje.