Voyager 1 prelazi svetlosni dan od Zemlje 18. novembra
Letelica lansirana 1977. stiže na 25,9 milijardi kilometara od Zemlje, a NASA poziva svet da dan ranije svetlom pošalje signal V-G-R u Morzeovoj azbuci.
Voyager 1 će u sredu, 18. novembra 2026, u 11.16 po beogradskom vremenu preći udaljenost od jednog svetlosnog dana od Zemlje, prema podacima NASA-e. Američka svemirska agencija taj trenutak navodi kao 10:16:07 po koordinisanom svetskom vremenu, što je u Srbiji 11:16:07. Najnovije saopštenje, objavljeno 10. novembra, potvrđuje datum i najavljuje dva događaja posvećena prekretnici koju nijedan drugi predmet koji je napravio čovek nije dostigao.
Koliko je daleko jedan svetlosni dan?
Svetlosni dan je mera rastojanja, ne vremena: to je put koji svetlost pređe za 24 sata, oko 25,9 milijardi kilometara, odnosno 173,14 astronomskih jedinica. Radio signalu sa Zemlje tada treba pun dan da stigne do letelice, a odgovor putuje isto toliko. Početkom oktobra Voyager 1 bio je udaljen oko 25,72 milijarde kilometara, pa je njegov signal do Zemlje putovao 23 sata, 52 minuta i 30 sekundi.
Letelica je lansirana 5. septembra 1977, dakle do ove granice stiže posle nešto više od 49 godina leta. U međuzvezdani prostor, izvan heliosfere, zaštitnog mehura koji stvara Sunce, ušla je 2012. godine. NASA upozorava da se tačan trenutak prelaska može malo pomeriti, jer se kreću i letelica i Zemlja.
Njen blizanac Voyager 2 ušao je u međuzvezdani prostor 2018. na drugačijoj putanji. Zemlji je bliži od Voyagera 1 za oko 3,2 milijarde kilometara, a jedan svetlosni dan dostići će u novembru 2035.
Kako se učestvuje u akciji 17. novembra?
NASA poziva svet da se u utorak, 17. novembra, posle zalaska Sunca po lokalnom vremenu uključi u akciju „Shine Bright for Voyager’s Light-Day”. Na strani posvećenoj akciji agencija piše:
„U utorak, 17. novembra, proslavite trenutak koji se u istoriji čovečanstva dešava samo jednom, stvarajući talas zlatne svetlosti.”
Svetlom, bilo da je to lampa, telefon ili svetleći štapić, usmerenim ka nebu treba poslati pozivni znak letelice, V-G-R, u Morzeovoj azbuci:
- V: tri kratka i jedan dug blesak
- G: dva duga i jedan kratak blesak
- R: kratak, dug i opet kratak blesak
Niz se ponavlja oko jedan minut, uz kratku pauzu između slova. Ko ne želi da računa, može da koristi automatski blinker za telefone i tablete na NASA-inoj strani akcije (go.nasa.gov/shinebright). Fotografije i snimke učesnici mogu da podele na mrežama uz oznaku @NASA.
Razgovor sa timom misije 19. novembra
U četvrtak, 19. novembra, u 12 časova po istočnom američkom vremenu (18 časova po beogradskom), Laboratorija za mlazni pogon (JPL) u Kaliforniji organizuje razgovor o stanju obe letelice. Prenosi se na nasa.gov/live, uz pitanja medija i publike i najavu dokumentarca NASA+ o misiji Voyager, planiranog za 2027. godinu, kada misija puni 50 godina. Učestvuju:
- Nicky Fox, pridruženi administrator NASA-e za naučne misije
- Jonathan Lunine, glavni naučnik JPL-a i profesor planetarnih nauka na Caltech-u
- Suzanne Dodd, menadžerka projekta Voyager
- Kareem Badaruddin, menadžer misije Voyager
- Jamie Rankin, zamenica naučnika projekta sa Univerziteta Prinston
Šta letelica još radi?
Većina instrumenata na obe letelice više ne radi, jer NASA postepeno isključuje sisteme da bi sačuvala električnu energiju. U aprilu 2026. isključen je instrument za merenje naelektrisanih čestica niske energije, elektrona, jona i kosmičkih zraka, uz mogućnost da se kasnije ponovo uključi. Komunikacija sa letelicama ipak traje, iako jedna poruka u jednom smeru putuje otprilike dan.
Obe nose zlatnu ploču sa zvukovima i porukama sa Zemlje. Linda Spilker, naučnica projekta Voyager, o njima kaže:
„Ono što mi se kod oba Voyagera zaista sviđa jeste to što svaki nosi zlatnu ploču. Ne znamo sa sigurnošću da li te zvezde imaju planete, a kamoli nastanjene planete, ali to je prilika da našu poruku u boci pošaljemo u kosmos.”
Prema NASA-i, Voyager 1 će za oko 40.000 godina proći na oko 1,7 svetlosnih godina od zvezde AC +79 3888, poznate i kao Gliese 445.
Granica koja se obeležava 18. novembra odnosi se samo na rastojanje od Zemlje: svetlosni dan ne govori ništa o stanju letelice niti o tome koliko će instrumenata ostati u radu.
