Hera stigla do Didimosa, detaljni snimci stižu 25. novembra

Evropska svemirska agencija (ESA) saopštila je 11. novembra 2026. da je letelica Hera stigla do dvojnog asteroida Didimos (Didymos) i Dimorf (Dimorphos). Hera je prva misija te agencije posvećena planetarnoj odbrani, a veličinom je otprilike kao mali automobil. Danas je ESA objavila i novi snimak Didimosa, na kome se iza njega delimično vidi manji Dimorf, i najavila da će detaljne snimke oba asteroida pokazati 25. novembra.

Gde je Hera sada?

Letelica je lansirana 7. oktobra 2024. i sada se nalazi na 25 do 30 kilometara od para asteroida. Tu obavlja takozvanu fazu rane karakterizacije, u kojoj snima opštu sliku oba tela pre nego što priđe bliže. Portal Starlust navodi da ta faza traje još najmanje par nedelja, dok ESA kaže da detaljna karakterizacija počinje sledećeg meseca, sa udaljenosti od oko 20 kilometara.

Misijom se upravlja iz ESA kontrolnog centra ESOC u Darmštatu. Veza sa letelicom traje oko osam sati dnevno, na udaljenosti od 196,5 miliona kilometara, preko četiri antene prečnika 35 metara u Argentini, Španiji i Australiji.

Zašto Hera leti po pravougaonoj putanji?

Didimos ima prečnik 780 metara i gravitaciju oko 40.000 puta slabiju od Zemljine. Dimorf je prečnika 151 metar, sa gravitacijom oko 200.000 puta slabijom, i kruži nešto više od jednog kilometra od većeg tela. U takvim uslovima klasična kružna putanja nije izvodljiva.

Zato Hera kruži oko zajedničkog težišta oba tela brzinom od oko 12 centimetara u sekundi, krećući se gotovo pravolinijski. Prema ESA, u ciklusu od tri dana, pa četiri dana, dok se udaljava od asteroida, pali motore i menja kurs za 90 stepeni, pa nastaje niz pravougaonih putanja. Takav raspored je preuzet iz iskustva misije Rozeta (Rosetta) do komete. Ako paljenje motora ne uspe, letelica se samo udalji od asteroida i ne sudara se sa njima, a svaki manevar troši vrlo malo goriva.

Šta pokazuje novi snimak?

Snimak je napravljen sa udaljenosti od 56 kilometara. Prikazuje jednu stranu Didimosa sa velikim stenama, glatkijim predelima i oštrim grebenom duž ekvatora. Didimos se okrene oko svoje ose za 2,2 sata, a ESA navodi da bi to moglo da pomera materijal ka ekvatoru. Moguće je i da je ovakvo brzo okretanje izbacilo deo materijala od koga je nastao Dimorf.

Misijski naučnik Mihael Kipers (Michael Kueppers) opisao je cilj ove faze:

„Naš cilj trenutno je da prikupimo najvažnije opšte nalaze koji podržavaju ciljeve misije u planetarnoj odbrani. Tokom ove faze naše slike će prvi put pokazati kako izgleda mali asteroid kao celina, posle udara pri ogromnoj brzini u okviru prvog testa skretanja asteroida, kada je NASA letelica DART udarila u njega da bi mu promenila putanju 2022. Ranija predviđanja naših modela udara nagoveštavala su mnogo različitih načina na koje bi asteroid mogao da reaguje, ali Hera će otkriti koje je predviđanje bilo tačno, ako ijedno jeste!“

Kipers je to rekao u saopštenju ESA od 11. novembra.

Šta je prethodilo?

NASA letelica DART mase 580 kilograma udarila je u Dimorf 26. septembra 2022. brzinom od 6,1 kilometar u sekundi. Oblak krhotina se raširio na 10.000 kilometara, a obilazak Dimorfa oko Didimosa skraćen je za oko 33 minuta. Hera treba da utvrdi da li je udar napravio krater ili je promenio oblik asteroida, kao i kakvi su sastav, unutrašnja građa i masa Dimorfa. U narednim mesecima izbaciće i dva mala satelita veličine kutije za cipele, Juventas i Milani, koji treba da isprobaju vezu između satelita i na kraju da se spuste na Dimorf.

Dosadašnji snimci su rani pregledi sa velike razdaljine. Oni ne govore ništa o kraterima, unutrašnjoj građi ni masi Dimorfa, jer je Dimorf na poslednjem snimku većim delom zaklonjen. Odgovore na ta pitanja ESA tek očekuje od detaljne faze.