Vašington: Vors položio zakletvu kao novi šef FED-a, Pauel ostaje guverner
Kevin Vors, pedesetšestogodišnji nekadašnji guverner FED-a, položio je zakletvu u Beloj kući kao jedanaesti predsednik Federalnih rezervi savremenog doba, sa direktnim pritiskom Donalda Trampa da kamatne stope budu spuštene uprkos rastu cena.
Vašington je u petak po podne dobio novog predsednika Federalnih rezervi: Kevin Vors je u Beloj kući, u prisustvu predsednika Donalda Trampa, položio zakletvu i postao jedanaesti šef centralne banke Sjedinjenih Država u savremenom dobu. Vors, koji u Federalnim rezervama nije nepoznat: bio je guverner u periodu od 2006. do 2011, preuzima dužnost u trenutku kada inflacija u Sjedinjenim Državama nastavlja da raste pod pritiskom poskupljenja energije, posledica rata sa Iranom i američkih carina na uvoz iz Evropske unije i Kine, navode izveštaji Si-En-Bi-Sija i Vašington posta.
Za Srbiju i evropske ekonomije, smena na vrhu FED-a nije puko unutrašnje pitanje Sjedinjenih Država. Federalne rezerve su jedina centralna banka čije odluke o kamatnoj stopi imaju momentalan efekat na tok kapitala u zemljama u razvoju, na cenu dolarske likvidnosti i, indirektno, na evro-dolar kurs koji odlučuje koliko Narodna banka Srbije može da kupuje i prodaje deviza u svojoj redovnoj operativi. Ako Vors u sledećih nekoliko meseci poslušaju politički pritisak za brze rezove kamatne stope, Beograd će morati pažljivo da računa sa skokom kursa evra prema dolaru i sa potencijalnim odlivom portfolio investicija iz srpskog javnog duga emitovanog u dolarima.
Trampov potez nije bio diskretan. On je, kako navodi list Aksios, sa Vorsom u Ovalnom kabinetu izjavio: „Ne gledaj u mene, ne gledaj ni u koga, samo donesi pravu odluku.“ Po Aksiosovom čitanju izvora bliskih Beloj kući, formulacija je bila pažljivo birana kako bi se predsednik publicno distancirao od optužbi za direktno mešanje, dok je politička poruka ostala jasna: Vors je dobio podršku predsednika, ali se očekuje da pokaže odlučnost u rezovima kamata.
Sa kakvom ekonomijom Vors preuzima dužnost
Diapazon ekonomskih indikatora koje Vors zatekne za stolom u zgradi Mariner Ekls ostavlja malo prostora za luksuz rampskog popuštanja. Inflacija u aprilu, po podacima Biroa za statistiku rada, bila je iznad cilja od dva odsto, energetski šok izazvan tromesečnim sukobom sa Iranom još uvek se preliva u industrijske marže, a tržište rada pokazuje znake hlađenja u prerađivačkom sektoru. Vašington post je, u analizi objavljenoj 11. maja, podsetio da Vors „nasleđuje portfelj koji bi i Pol Volker s kraja sedamdesetih nazvao neudobnim“, aludirajući na poznati primer hrabre stabilizacione politike iz Volkerovog mandata.
Bivši predsednik FED-a Džeroma Pauela ostaće u Odboru guvernera, navodi NBC. Time Vors zadržava na sastancima Federalnog komiteta za otvoreno tržište iskusnog kolegu koji već osam godina vodi politiku stabilnosti i koji je više puta javno demantovao mogućnost brzih rezova kamata u uslovima rastuće inflacije. Po proceni Brukings instituta, koju potpisuje Donald Kohn, nekadašnji potpredsednik FED-a, „Vors će na prvom sastanku Komiteta morati da pokaže da nezavisnost institucije nije retorička, nego operativna“.
Politički pritisak meren brojem postova
Vors preuzima vodeću ulogu u banci koja je u poslednjih godinu dana bila predmet više od stotinu javnih objava predsednika Trampa, u kojima je tražio rezove kamata u rasponima od pola do čak punog procenta. Posle objave o nezavisnoj parlamentarnoj sednici o monetarnoj politici za 18. jun, dva senatora demokrate, Elizabet Voren i Sherod Braun, najavili su pisana pitanja Vorsu o tome kako planira da odgovori na svaki budući apel iz Bele kuće. Republikanski senator iz Pensilvanije, Dejv Mekkormik, izjavio je za CNBC da očekuje od novog predsednika da „glavni kompas drži u podacima, a ne u tvitovima“.
Po Si-En-Bi-Si izveštaju iz Vašingtona, sledeća redovna sednica Federalnog komiteta za otvoreno tržište zakazana je za 17. i 18. jun. Po dobijenim signalima iz pet članica Komiteta, samo dva guvernera trenutno javno podržavaju momentalni rez kamatne stope za 25 baznih poena, dok ostatak većine zadržava poziciju da je rez moguć tek posle dva uzastopna mesečna izveštaja o usporenju inflacije.
Za Beograd, najpotrebniji datum biće 19. jun, dan posle septembarske odluke Federalnih rezervi, kada Narodna banka Srbije ima redovnu sednicu Izvršnog odbora. Ako Vašington signalizira spuštanje kamatne stope, Beograd dobija širi manevarski prostor da održi referentnu stopu ili je oprezno spusti bez rizika od slabljenja dinara.
