Aragči: ukinute sankcije na iransku naftu, oslobađa se imovina
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči saopštio je da su izvoz nafte i petrohemije izuzeti od sankcija, da je blokada ukinuta i da se oslobađa deo zamrznute imovine Teherana.
- Aragči je saopštio da su izvoz nafte i petrohemije izuzeti od sankcija i da je naftna blokada ukinuta
- Najavljeno je oslobađanje dela iranske imovine zamrznute u inostranstvu
- Iran i Katar potpisali su nov memorandum o razumevanju o sprovođenju oslobađanja zamrznutih sredstava
- Najave su date tokom pregovora u Švajcarskoj, paralelno sa formiranjem Visokog komiteta
Za Srbiju, koja iranske odnose posmatra kroz prizmu energetske stabilnosti i cene nafte na evropskom tržištu, vest iz Teherana nije udaljena vest. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči saopštio je da su sankcije na izvoz nafte i petrohemijskih proizvoda ukinute, da je blokada izvoza skinuta i da se oslobađa deo iranske imovine koja je godinama bila zamrznuta u inostranstvu. Najava, data tokom pregovora vođenih u Švajcarskoj, predstavlja jedan od najvećih pomaka u sankcionom režimu prema Teheranu u poslednjih nekoliko godina.
Aragči je poručio da se uz skidanje izvoznih ograničenja pokreće i, kako je naveo, veliki plan obnove i razvoja Irana. Iranska delegacija istovremeno je saopštila da su Teheran i Doha potpisali nov memorandum o razumevanju kojim se uređuje praktično sprovođenje oslobađanja zamrznutih sredstava. Memorandum sa Katarom važan je zato što se deo iranske imovine godinama nalazio upravo u finansijskim institucijama Zaliva, pa je za stvarni pristup novcu potreban posrednik kome veruju obe strane.
Šta tačno znači skidanje sankcija na izvoz?
Ovde je preciznost važna. Aragči nije objavio ukidanje svih sankcija, već je konkretno naveo da su izvoz nafte i petrohemije izuzeti od sankcionog režima i da je blokada ukinuta. Reč je o segmentu koji za iransku ekonomiju ima najveću težinu, jer prihod od nafte i derivata čini okosnicu državnog budžeta. Skidanje izvoznih ograničenja, ako se sprovede u praksi, otvara Teheranu put da naftu plasira otvorenije, bez aranžmana sa popustima i posrednicima koji su dosad pratili izvoz pod sankcijama.
Drugi deo najave odnosi se na imovinu. Aragči je govorio o oslobađanju dela, a ne celokupnih zamrznutih sredstava, i upravo zato je memorandum sa Katarom postavljen kao operativni okvir. Formiranje Visokog komiteta, pomenuto uz pregovore, ukazuje na to da obe strane računaju na fazno sprovođenje, sa nadzornim telom koje prati ispunjavanje dogovorenog. Takav mehanizam je standardan diplomatski kanal kada se sredstva oslobađaju postupno, a ne odjednom.
Geopolitička realnost je da svaki pomak u sankcionom režimu prema Iranu odmah dobija širi kontekst. Zalivske države, evropske prestonice i tržišta energenata prate da li najava znači trajan zaokret ili taktički korak u okviru šireg pregovaračkog procesa. Za sada je na stolu paket koji obuhvata izvoz, imovinu i plan obnove, predstavljen kao celina, a ne kao izolovani ustupak.
Kako će najava izgledati u primeni?
Razlika između saopštene odluke i njenog sprovođenja je ono što će odrediti stvarni domet ovih najava. Memorandum sa Katarom i Visoki komitet su upravo instrumenti koji treba da prevedu političku odluku u finansijske i trgovinske transakcije. Tek kada prve isporuke nafte krenu bez sankcionih prepreka i kada prva tranša oslobođene imovine stigne na iranske račune, biće jasno da li je reč o zaokretu ili o početku dužeg procesa.
Za evropsku perspektivu, uključujući i Srbiju kao zemlju koja kupuje energente na regionalnom tržištu, pitanje je da li će dodatna iranska nafta uticati na cene i ponudu. Diplomatski kanali ostaju otvoreni, a sledeći krug pregovora u Švajcarskoj pokazaće koliko su strane spremne da dogovoreno pretvore u merljive korake.
A vi, da li mislite da će najavljeno skidanje sankcija na iransku naftu stvarno promeniti odnos snaga na tržištu energenata?
