Zelenski smenio Sirskog: Drapatij novi komandant vojske

Za Srbiju, koja u ratu u Ukrajini zadržava poziciju vojne neutralnosti ali pažljivo prati svaki lom unutar zaraćenih strana, smena vrhovnog komandanta u jeku borbi nije puka kadrovska vest iz Kijeva, već pokazatelj da se pukotine u ukrajinskom vrhu više ne mogu sakriti ni od domaće javnosti ni od saveznika koji finansiraju otpor. Predsednik Volodimir Zelenski objavio je 21. jula da smenjuje vrhovnog komandanta oružanih snaga Oleksandra Sirskog i da njegovo mesto preuzima Mihajlo Drapatij, odluku koju je doneo posle dana masovnih protesta i javnog pritiska da se Sirski ukloni.

Reč je o tektonskom pomaku u komandnoj strukturi zemlje koja već treću godinu vodi rat na iscrpljivanje. Sirski, koji je na čelo vojske došao kao čovek od Zelenskovog poverenja, sada odlazi pod teretom ulice, a ne fronta, što je za predsednika koji je celu svoju legitimnost gradio na jedinstvu nacije u odbrani osetljiv presedan. Smena dolazi u trenutku kada su tenzije u vojnom i političkom vrhu Ukrajine dostigle tačku u kojoj se nezadovoljstvo prelilo iz štabova na trgove.

Zašto je ulica srušila vrhovnog komandanta?

Sirski je od početka mandata bio sporna figura. Deo javnosti i dela oficirskog kora zamerali su mu način vođenja najtežih odbrambenih operacija i cenu koju su ukrajinske jedinice plaćale na najizloženijim delovima fronta. Kada se to nezadovoljstvo spojilo sa širim političkim pritiskom, protesti su prerasli u zahtev za njegovom smenom, a Zelenski je procenio da je zadržavanje komandanta pod takvim teretom skuplje od njegove zamene.

Odluka da se popusti pred ulicom nosi dvostruku poruku. Prva je da predsednik i dalje oseća bilo javnosti i da je spreman da žrtvuje bliskog saradnika kako bi sačuvao sopstveni legitimitet. Druga, teža, jeste da je ratni konsenzus, onaj koji je Ukrajinu držao na okupu od prvih dana invazije, počeo da se troši, i da se sada iznutra postavljaju pitanja o vođenju rata koja su donedavno bila potisnuta pred zajedničkim neprijateljem.

Mihajlo Drapatij, njegov naslednik, preuzima komandu bez luksuza uigravanja. Od njega se očekuje da istovremeno stabilizuje front, vrati poverenje unutar oficirskog kora i pošalje saveznicima signal da promena na vrhu neće poremetiti kontinuitet odbrane. To je, u ratnim uslovima, gotovo nemoguć nalog, i svaka greška u prvim nedeljama biće merena mnogo strože nego u mirnodopsko vreme.

Šta smena znači za front i za saveznike

Promena vrhovnog komandanta usred rata retko donosi trenutni preokret na terenu, ali skoro uvek menja računicu poverenja. Generalštab je uz vest o smeni objavio i ažurirane podatke o ruskim gubicima, tvrdeći da je Rusija od 24. februara 2022. izgubila oko 1.431.900 vojnika, uz 1.370 gubitaka zabeleženih u jednom danu. Objavljivanje takvih brojeva istog dana kada pada komandant nije slučajno: Kijev pokušava da poruči da se kadrovski potres ne odražava na sposobnost vojske da nanosi štetu protivniku.

Za saveznike u Briselu i Vašingtonu, koji ukrajinsku odbranu drže isporukama oružja i novca, ovakva smena otvara pitanje stabilnosti komandne strukture u koju ulažu. Diplomatski kanali će sada pažljivo meriti da li je reč o tehničkoj rošadi ili o dubljem raskolu koji bi mogao da oslabi jedinstvo ukrajinskog vrha. Za jugoistočnu Evropu, gde se svaki znak slabljenja Kijeva odmah prevodi u nove procene o dužini rata i cenama energije, poruka je jasna: front se nije pomerio, ali se poverenje u onima koji ga drže prvi put javno zaljuljalo.

Ostaje pitanje na koje odgovor stiže tek u narednim nedeljama: da li će Drapatij uspeti da vrati u vojni vrh mir koji je ulica srušila, ili je smena Sirskog samo prvi u nizu potresa koji tek dolaze?