Crna Gora odbila centre za migrante pre zvanične ponude

Crna Gora se našla na preliminarnom spisku država van Evropske unije u kojima bi Brisel mogao da otvori centre za prihvat i repatrijaciju iregularnih migranata, a premijer Milojko Spajić je 4. avgusta 2026. poručio da Podgorica takav aranžman neće prihvatiti. Za Srbiju to nije udaljena vest. Crna Gora je jedina evropska adresa na spisku i država koja je u pregovorima o članstvu odmakla dalje od svih ostalih kandidata sa Zapadnog Balkana, pa se odmah otvara pitanje kome bi ista ponuda mogla da stigne sledeća.

Spajić je naglasio da o toj temi nije bilo nikakvog razgovora sa Briselom i da Vlada Crne Gore nije primila nijedan zvaničan predlog.

Crna Gora nije vodila pregovore o uspostavi takvih centara na svojoj teritoriji, niti je Vlada dobila zvaničnu inicijativu. Kada takva inicijativa bude na stolu, naš odgovor biće negativan.

Podgorica je istovremeno pazila da odbijanje ne zvuči kao udaljavanje od evropske politike azila. Spajić je poručio da Crna Gora ostaje pouzdan partner Evropske unije u zaštiti zajedničkih granica i u upravljanju migracionim tokovima, uz jasnu ogradu o tome ko donosi odluku.

Svaka odluka koja se tiče naše države biće donijeta odgovorno, transparentno i isključivo u skladu sa interesima građana Crne Gore.

Ko je sve na spisku i odakle spisak dolazi

Preliminarnu listu objavila je italijanska agencija ANSA, pozivajući se na diplomatske izvore. Osim Crne Gore, na njoj se nalaze:

• Tunis, Libija i Egipat na južnoj obali Sredozemlja
• Ruanda, Gana, Senegal, Mauritanija, Uganda i Etiopija u Africi
• Uzbekistan i Jermenija van afričkog kontinenta

Jedanaest država sa te liste su afričke i azijske, i sve su van bilo kakvog procesa evropskih integracija. Crna Gora je izuzetak koji objašnjava zašto je reakcija iz Podgorice stigla za nekoliko sati, a ne kroz uobičajenu diplomatsku prepisku.

Predlog potiče od italijanskog ministra unutrašnjih poslova Matea Pjantedozija, koji bi plan trebalo da izloži kolegama iz država članica na vanrednom sastanku. Okidač je bio ulazak oko 50.000 migranata u špansku enklavu Seutu u severnoj Africi, gde je poginulo više desetina ljudi.

Zašto se albanski model širi na treće zemlje

Plan se zasniva na proširenju takozvanog albanskog modela. Taj aranžman postoji od protokola koji su Rim i Tirana potpisali u novembru 2023, a centri u Šenđinu i Đaderu počeli su rad u oktobru 2024. Italija je time pokušala da obradu zahteva izmesti van svoje teritorije, uz zadržavanje italijanske nadležnosti nad postupkom.

Ključna razlika u novom predlogu nije pravna nego finansijska: novi centri bi se plaćali direktno iz evropskih fondova i zajedničkog budžeta Unije. Time bilateralni eksperiment jedne članice postaje instrument zajedničke politike, sa svim što uz to ide, od nadzora Evropskog parlamenta do uslovljavanja pristupnih pregovora.

To je i razlog zbog kojeg crnogorsko odbijanje ima težinu koju odbijanje Ugande ili Mauritanije nema. Kandidat za članstvo koji unapred kaže ne dovodi Brisel u položaj da bira između proširenja i spoljne dimenzije azila.

Srbija nije na spisku, ali jeste na ruti

Srbija na spisku nije, ali je na balkanskoj ruti, i to je razlika koju treba pratiti. Evropska komisija je prošle godine predložila novu uredbu o vraćanju koja predviđa mogućnost povratničkih čvorišta u trećim zemljama, čime je ideja o izmeštanju obrade iz Italije prešla u dokument koji obavezuje celu Uniju. Kada takav instrument jednom postoji, spisak destinacija se ne zaključava.

Iskustvo iz Albanije pokazuje i drugu stranu. Italijanski sudovi su više puta osporavali transfere u Šenđin i Đader, kapaciteti su ostajali neiskorišćeni, a trošak izgradnje je potrošen bez rezultata koji je Rim najavljivao. Vlada u Podgorici je taj presedan imala pred sobom pre nego što je odgovorila.

Kada bi odluka mogla da padne

Sledeći korak je vanredni sastanak ministara unutrašnjih poslova država članica, na kojem Pjantedozi treba da izloži predlog. Do tada spisak ostaje neformalan, bez odluke Saveta i bez zvaničnog obraćanja Podgorici. Crnogorski premijer je odgovor dao unapred, pre nego što je pitanje uopšte postavljeno, a to je u diplomatiji potez kojim se sagovorniku poručuje da tema nije otvorena za pregovaranje.