Brod Jadran: Zagreb i Podgorica bez dogovora posle sastanka
Prvi formalni sastanak komisija o školskom brodu Jadran i sukcesiji vojne imovine SFRJ završen je bez zbližavanja stavova, a datum sledećeg razgovora nije određen.
Komisije Crne Gore i Hrvatske održale su u petak, 9. oktobra 2026, prvi formalni sastanak o školskom brodu Jadran i sukcesiji vojne imovine bivše SFRJ, a obe strane su iz Zagreba izašle sa istim stavom sa kojim su ušle. Tema nije bilateralna u uskom smislu: reč je o podeli imovine zajedničke države, u kojoj je Srbija jedna od pet država naslednica, i o sporu koji se vodi dok Crna Gora, najdalje odmakla kandidatkinja za članstvo, pokušava da ubrza završnicu pregovora sa Evropskom unijom.
Ko je sedeo za stolom
Sastanak je održan u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske. Hrvatsku komisiju predvodio je ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman, a crnogorsku Dragan Krapović. RTCG i N1 navode da je Krapović ministar odbrane Crne Gore, dok ga Index u svom izveštaju svrstava među šefove diplomatije. Saopštenje posle sastanka objavilo je upravo crnogorsko Ministarstvo odbrane, na Fejsbuku.
Obe delegacije su se saglasile samo oko nastavka razgovora. Dogovoreni su dalje konsultacije i razmatranje dokumentacije predstavljene na sastanku. Datum drugog sastanka nije određen, a prema Indexu se očekuje da bude u Crnoj Gori.
Šta je saopštila svaka strana
Hrvatsko ministarstvo je poručilo da Zagreb ostaje pri svom stajalištu o vlasništvu nad brodom:
„Republika Hrvatska očekuje rješavanje ovog dugogodišnjeg otvorenog pitanja, kao i ostalih pitanja sukcesije vojne imovine“
Iz Ministarstva odbrane Crne Gore stiglo je saopštenje sa suprotnim polazištem. Sastanak je opisan kao posvećen statusu Jadrana, „kao vojnog i istorijsko-kulturnog simbola Crne Gore“, a u nastavku piše:
„Crna Gora ostaje pri svom stavu o vlasništvu nad školskim brodom Jadran i očekuje da se ovom pitanju, kao i pitanju sukcesije vojne imovine, pristupi odgovorno, strpljivo i uz uvažavanje argumenata obje strane.“
Ministarstvo odbrane je u istoj objavi navelo i kakav ishod očekuje od nastavka razgovora:
„Dalje konsultacije i razmatranje predstavljene dokumentacije treba da doprinesu pronalaženju održivog rješenja, u duhu dobrosusjedskih odnosa i konstruktivnog dijaloga“
Podgorica je istakla i da je zahvalna Hrvatskoj na dosadašnjoj podršci evropskom putu Crne Gore, uz poruku da taj put nastavlja „odlučno“, ostajući posvećena dijalogu „uz zaštitu svojih državnih interesa“. Zagreb je sa svoje strane naveo da nastavlja da podržava evropski put Crne Gore i da očekuje da se otvorena pitanja rešavaju „u skladu s preuzetim obvezama i europskim vrijednostima“.
Zašto se spor o brodu vezuje za evropski put Crne Gore?
Hrvatska je u julu poručila da rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja smatra važnim za završetak crnogorskih pregovora sa EU. Među njima je navela povratak broda Jadran, pitanje ratnih zarobljenika i bivšeg logora Morinj, nestale osobe, imovinska prava hrvatskih državljana i morsku granicu. Posle sastanka u Zagrebu kao otvorena pitanja pominju se odšteta hrvatskim zatočenicima u Morinju i povraćaj imovine hrvatskim državljanima u Crnoj Gori.
Crna Gora je do jula privremeno zatvorila 18 od 33 pregovaračka poglavlja. Zagreb je tako brod Jadran javno povezao sa završetkom crnogorskog puta ka članstvu.
Procena od 2,7 milijardi dolara
Ranije smo pisali o Krapovićevoj izjavi da Crna Gora nikada nije primila formalni hrvatski zahtev za vojnu imovinu vrednu 2,7 milijardi dolara. Taj iznos je Grlić Radman nedavno izneo kao ukupnu vrednost vojne imovine koja je, prema hrvatskom tumačenju, posle raspada SFRJ završila u Crnoj Gori, a Jadran je samo jedan njen deo. Hrvatski diplomatski izvor je ove nedelje objasnio da to nije nov finansijski zahtev:
„Riječ je o procjenama koje su stručnjaci radili na temelju dokumentacije o vojnoj imovini bivše države, uključujući plovila koja su otuđena iz Hrvatske“
Uoči sastanka Krapović je rekao da Crna Gora brod drži „legalno i legitimno“. Podgorica je otvorena za zajedničku obuku i druge oblike saradnje oko Jadrana, ali odbija mogućnost da jedrenjak plovi pod dve zastave.
Jedrenjak koji je zatekao raspad države
Jadran je jedrenjak dug oko 60 metara, sagrađen u Nemačkoj 1933. za mornaricu Kraljevine Jugoslavije. Decenijama je služio za obuku jugoslovenskih mornaričkih kadeta, a matična luka mu je bio Split. Krajem 1990. upućen je na veliki remont u Tivat, gde ga je zatekao raspad SFRJ. U Split nije vraćen, a danas je u sastavu Mornarice Vojske Crne Gore.
Naredni korak je drugi sastanak komisija. Dok ne bude zakazan, obe prestonice ostaju pri onome što su saopštile u petak.
