Macut i Starović na samitu Berlinskog procesa u Miločeru

Srbiju na samitu Berlinskog procesa u Miločeru kod Budve, koji se održava 22. oktobra, predstavljaće predsednik Vlade u tehničkom mandatu Đuro Macut i ministar za evropske integracije u tehničkom mandatu Nemanja Starović. Sastav srpske delegacije potvrđen je 21. oktobra, dan uoči skupa na kome se razgovara o putu regiona ka Evropskoj uniji.

Ko otvara samit i ko sve dolazi u Miločer?

Skup otvaraju premijer Crne Gore Milojko Spajić i nemački kancelar Fridrih Merc. Samitom Crna Gora završava jednogodišnje predsedavanje Berlinskim procesom. Prema najavi Vlade Crne Gore, okupiće sve lidere Zapadnog Balkana, predstavnike država članica EU i međunarodnih organizacija, a učestvovaće i evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Pored Macuta, učešće su potvrdili:

• Edi Rama, premijer Albanije
• Aljbin Kurti, premijer Kosova
• Hristijan Mickoski, premijer Severne Makedonije
• Borjana Krišto, predsedavajuća Saveta ministara Bosne i Hercegovine

Berlinski proces uz region okuplja Nemačku i partnerske vlade Austrije, Bugarske, Hrvatske, Francuske, Grčke, Italije, Poljske, Slovenije i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i institucije EU, međunarodne finansijske institucije i regionalne organizacije.

O čemu će se razgovarati?

Nemačka vlada je saopštila da će glavne teme biti ekonomski rast, konkurentnost i bezbednost. Crna Gora je tokom predsedavanja kao četvrti prioritet postavila zelenu i održivu tranziciju. Iz crnogorske Vlade poručuju da žele da samit završi konkretnim rezultatima koji će građanima pokazati korist od regionalne saradnje i evropskih integracija.

Potpredsednik Vlade Crne Gore za spoljne i evropske poslove Filip Ivanović rekao je u emisiji „Globus“ na RTCG da inicijativa ima za cilj osnaživanje regionalne saradnje kao pripremu za buduće članstvo u Evropskoj uniji. Šta domaćini od samita očekuju, Ivanović je rekao ovako:

„Svi dogovori i sporazumi koji se iznjedre iz Berlinskog procesa imaju za cilj upravo to. Sjutrašnji samit lidera kao kruna Berlinskog procesa i predsjedavanje Crne Gore Berlinskim procesom će biti prilika za slanje dodatno snažnih poruka o neophodnosti regionalne saradnje i u evropskoj perspektivi regiona. Naravno, ono mi u Crnoj Gori najviše očekujemo jeste da se pohvali napredak Crne Gore i istaknu dostignuća u prethodnih nekoliko mjeseci.“

Ivanović je to rekao uoči samita, u emisiji koja se emituje od 21 sat na Prvom programu RTCG.

Šta je Crna Gora uradila tokom predsedavanja?

Vlada Crne Gore navodi da je u okviru predsedavanja realizovano 26 događaja, od toga 14 na ministarskom nivou, što je, kako tvrde, najveći broj aktivnosti u jednom predsedavanju u istoriji Berlinskog procesa. Ranije je u javnosti navođeno 25 događaja, od toga 12 ministarskih. Zvanični podaci Vlade Crne Gore su 26 i 14.

U saopštenju Vlade stoji i šta je program obuhvatio:

„Program predsjedavanja obuhvatio je ministarske sastanke posvećene vanjskim i unutrašnjim poslovima, ekonomiji, poljoprivredi, zaštiti životne sredine i drugim oblastima od značaja za regionalnu saradnju i evropsku integraciju Zapadnog Balkana.“

Uz sastanke na visokom političkom nivou održani su prateći događaji za predstavnike akademske i naučne zajednice, civilnog društva, poslovnog sektora, medija i mladih. Vlada u saopštenju dodaje da je time „dodatno osnažena inkluzivnost Berlinskog procesa i otvoren prostor za širi društveni dijalog o budućnosti regiona“.

Kako samit utiče na saobraćaj?

Prema pisanju RTCG, zbog samita su najavljene povremene obustave saobraćaja do 60 minuta na više putnih pravaca. Za 21. oktobar od 20.30 časova najavljena je potpuna obustava saobraćaja na putu Podgorica-Bar-Budva.

Odakle Berlinski proces?

Berlinski proces pokrenut je 2014. godine na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, u periodu kada se proširenje EU prema Zapadnom Balkanu usporavalo. Samit u Miločeru je završni događaj crnogorskog predsedavanja, koje je trajalo godinu dana.